Magazin
Samo jedan masni obrok pokreće "instant" efekat i remeti nam protok krvi do mozga
Ako masnu hranu jedemo svakog dana, šteta po zdravlje je gotovo zagarantovana. Ipak, njeni efekti mogu biti još ozbiljniji nego što se ranije mislilo - otkriveno je da čak i samo jedan obrok prepun masti može odmah pokrenuti promene u telu koje utiču na naš mozak i srce.
Masna hrana može nam delovati samo kao kratkotrajan, bezazlen užitak, ali nova istraživanja otkrivaju da samo jedan obrok prepun zasićenih masti može privremeno narušiti protok krvi u mozgu, čime se povećava rizik od moždanog udara i demencije.
Masti su važan deo ishrane, jer su ujedno izvor energije, kao i sredstvo za transport vitamina i zaštitu organa. Postoje dve glavne vrste - zasićene i nezasićene, a njihovi efekti na organizam su različiti. Zasićene masti, koje obično unosimo kroz brzu hranu, utiču na elastičnost krvnih sudova, što nije štetno samo za srce, već i za mozak.
Naš mozak zavisi od neprekidnog snabdevanja kiseonikom i glukozom putem krvi, a taj protok se održava kroz proces koji omogućava stabilnu cirkulaciju čak i kada krvni pritisak varira (cerebralna autoregulacija), kao, na primer, kada ustajemo ili vežbamo. Ako se ovaj mehanizam poremeti, mozak može povremeno dobijati premalo ili previše krvi, što vremenom povećava rizik od neuroloških oboljenja.
U studiji koja je prvi put detaljno ispitala ovu pojavu, 41 učesnik prošao je merenja funkcije krvnih sudova pre i četiri sata nakon konzumiranja "test obroka", to jest mlečnog napitka sa preko 1.300 kalorija i 130 grama masti, što imitira količinu masnoće u tipičnoj brzoj hrani, poput burgera i pomfrita. Rezultati su pokazali da su i kod mladih i kod starijih učesnika krvni sudovi nakon obroka izgubili sposobnost širenja, a funkcija mozga da kontroliše promene pritiska bila je oslabljena. Kod starijih je pad bio izraženiji, oko 10 odsto.
Ranija istraživanja sugerišu da je uzrok ovog efekta porast slobodnih radikala i smanjenje nivoa azotnog oksida, molekula koji omogućavaju krvnim sudovima da se opuste i omoguće protok kiseonika i hranljivih materija. Iako je malo verovatno da će povremeno konzumiranje obroka sa velikom količinom masti samo po sebi izazvati trajnu štetu, jasno je da on veoma brzo utiče na kardiovaskularni i moždani sistem nakon što ga pojedemo.
Stručnjaci savetuju ograničavanje unosa zasićenih masti - do 30 grama dnevno za muškarce i 20 grama za žene. U praksi, ta granica se često premašuje, naročito tokom obroka u restoranima ili kada jedemo brzu hranu, prenosi "Sajens alert".
Zamena zasićenih masti polinezasićenim, koje se nalaze u ribi, orasima i semenkama, dugoročno poboljšava zdravlje srca i mozga, ali nije još poznato kako mozak reaguje na jedan obrok bogat zdravim mastima. Ipak, ovi nalazi su dobar podsetnik da nam ishrana oblikuje rad tela i mozga iz časa u čas.
Live
