Magazin
Plavi ponedeljak: Dan kada smo najdepresivniji u godini
Koliko je mentalno zdravlje fragilno, prvo je pokazala pandemija korona virusa, a onda joj se pridružio sukob u Ukrajini, a sa njim pod ruku i inflacija i recesija
Treći ponedeljak u januaru važi za Blue Monday, odnosno dan kada nas sustiže "novogodišnji bluz", a svi praznični dani koje smo proveli izvan kancelarija, u udobnosti doma, nemilice trošeći na poklone i bogate trpeze, napokon dolaze na naplatu. Termin je popularizovan na severnoj hemisferi, i u javnosti i medijima se odomaćio kako bi se opisao najdepresivniji dan u godini.
Direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević" prof. dr Ivana Stašević Karličić za RT Balkan kaže da iako ne postoje naučni dokazi koji bi potvrdili da je Blue Monday zaista najdepresivniji dan u godini, činjenica je da januar mesec može biti rizičan za osobe koje pate od afektivnih poremećaja.
"Pre svega, završetak prazničnih dana, u kojima bar na kratko, ostavljamo iza sebe probleme i teškoće, donosi ponovni povratak u one uobičajene svakodnevne brige koje donosi brz tempo savremenog života. Sa druge strane, poznata je pojava sezonske depresije koja se javlja u zimskom periodu, usled skraćenja dana i manjka sunčanih sati. Simptomi koji dominiraju tokom zime su smanjen nivo energije, otežena koncentracija, osećanje umora, povećanje apetita i telesne težine, povećana potreba za spavanjem i slično", navela je ona.
Koliko je mentalno zdravlje fragilno, prvo je pokazala pandemija korona virusa, a onda joj se pridružio sukob u Ukrajini, a sa njim pod ruku i inflacija i recesija.
Prema Svetskom izveštaju o mentalnom zdravlju SZO, depresija i anksioznost porasli su za 25 odsto samo u prvoj godini pandemije. Psiholozi su ubeđeni da između 10 do 15 odsto ljudi svoj život nikada neće vratiti u normalu, te da je kovid-19 ostavio veće posledice po psihičko nego fizičko zdravlje.
Kao cunamijem pogođene su sve kategorije stanovništva, a u Srbiji najveći porast anksioznih poremećaja i depresije javio se kod mladih uzrasta od 20 do 24 godine.
Takođe, nacionalna istraživanja pokazala su da je svaki šesti stanovnik između 18 i 65 godina ispunio neki od kriterijuma za 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja, a imali smo i oko 2,8 odsto stanovnika sa suicidnim mislima, što je oko 18.000 stanovnika. U isto vreme, mesecima su radnici najveće klinike za psihijatrijske bolesti u zemlji "Dr Laza Lazarević" protestovali protiv uprave zbog optužbi za mobing i revanšizam.
Da se i čitav svet skoro svakodnevno suočava sa "plavim ponedeljkom", pokazale su ankete "Evrobarometra" i "Edelman trast barometra". Naime, ni žitelji EU, ali i SAD i Japana nisu pošteđeni briga o rastućim troškovima života, zbog kojih imaju pesimističke poglede na budućnost.
Dr Stašević Karličić dodaje da je, nažalost, stigmatacija osoba koje imaju mentalne smetnje u našoj kulturi još snažna, što doprinosi ubeđenju mnogih ljudi da će na neki način biti `obeleženi` ukoliko se obrate za pomoć psihijatru.
"Zbog toga i postoji sklonost velikog broja naših građana da uzimaju razne vrste anksiolitika, benzodiazepina i drugih lekova na 'svoju ruku'. To ne samo da je opasno, nego i odlaže pravovremeno javljanje stručnjacima za pomoć i samim tim proces kasnijeg lečenja čini daleko dužim i manje efikasnim", objašnjava ona.
Zato je naš savet da se potraži pomoć stručnog lica i to ne samo na "plavi ponedeljak" ili neki od Svetskih dana posvećenih mentalnom zdravlju.
