Magazin
Najbolje ili najgore godine? Mladi više nisu najsrećnija starosna grupa
Mladi više nisu najsrećniji kao nekada - danas upravo oni najčešće nose teret anksioznosti i nezadovoljstva, dok starije generacije s godinama lakše nalaze spokoj i više uživaju u životu. Taj obrnuti odnos blagostanja između mladih i starih pokazuje koliko se društvene i životne okolnosti duboko menjaju širom sveta.
Decenijama su mladi važili za najsrećniju starosnu kategoriju, ali nova istraživanja pokazuju da više nije tako. Štaviše, slika društva se potpuno izmenila: Najveće nezadovoljstvo danas se beleži upravo među mladim odraslima, koji bi trebalo da budu u "najboljim godinama".
Tokom druge polovine 20. veka postojao je jedan prilično stabilan obrazac zadovoljstva među različitim starosnim grupama - sreća je obično bila najizraženija kod mladih i kod ljudi posle šezdesete. Kod većine je dostigla vrhunac u kasnim dvadesetim, u periodu kada mnogi steknu stabilniji posao, grade partnerske odnose, kupuju prve nekretnine...
Potom bi nivo zadovoljstva polako opadao sa dolaskom dece, nedostatkom sna i slobodnog vremena, sve do krize srednjih godina (oko pedesete). Tek nakon toga, kada je penzija na vidiku i kada se količina svakodnevnih obaveza smanjila, osećaj zadovoljstva bi ponovo rastao (posebno kod onih koji su bili zdravi).
Taj ciklus dugo je bio jedan od najpouzdanijih saznanja u društvenim naukama. Međutim, poslednja decenija donosi drastičan preokret, prema novoj studiji u kojoj je analizirana sreća ljudi u skoro 50 zemalja. Podaci sada pokazuju da nivo sreće raste kako ljudi stare, dok tinejdžeri i mladi odrasli sve češće pripadaju grupi koja se najlošije oseća.
Ono što zabrinjava jeste da mladi sve češće imaju mentalne tegobe - od hronične anksioznosti do depresije, a pad blagostanja je naročito primetan kod mladih žena. Razlozi za ovu promenu još nisu do kraja jasni - istraživači, ipak, ukazuju na faktore kao što su veliki pritisak da se u ranom životnom dobu postigne uspeh, globalna ekonomska neizvesnost i - pre svega - uticaj digitalnog okruženja, prenosi "NL Times".
Društvene mreže i stalno posmatranje tuđih "savršenih" života čine da mladi osećaju da nikada nisu dovoljno dobri, te sopstvene uspehe i život sve češće obezvrednjuju. Takođe, za razliku od prethodnih generacija, današnja omladina je u detinjstvu i adolescenciji mnogo više vremena provodila pred ekranom, što je uticalo na socijalne veštine, ali i na samopouzdanje.
Tako je došlo do paradoksa: Oni koji su nekada prednjačili po optimizmu sada se najčešće bore sa padom samopouzdanja i nezadovoljstvom, dok su starije generacije, uprkos zdravstvenim i finansijskim izazovima, sve zadovoljnije kako godine prolaze. Ova studija može biti upozorenje za buduće generacije i istraživanja, koja se mogu fokusirati na to kako da mladi imaju kvalitetan život, bez uticaja digitalnog sveta, kao i koliko je mentalno zdravlje presudno u celokupnoj sreći pojedinca.
Live
