Prema studiji, objavljenoj u medicinskom magazinu "Jama", na osnovu višedecenijskih istraživanja, koje se tiču raznih prehrambenih navika i režima, životni vek čoveka mogao bi biti duži za 15 do 20 godina. Za ovu studiju, osim analiza navika u ishrani, korišćeni su i podaci o dugovečnosti sa područja širom sveta.
Ljudi u srednjem dobu bi mogli da produže život za 6 do 7 godina, a u mlađim godinama, moglo bi da produže život i do 10, pokazuje najnovije istraživanje uticaja promene ishrane na ljudski organizam. Istraživači su objedinili podatke iz mnogih studija, uključujući i podatke iz raznih zemalja. Kombinijući ove informacije, došli su do zaključka kako unos različite vrste hrane utiče na dužinu života.
Svi oni koji pažljivije prate zdrave navike u ishrani, dele savete za konzumaciju više semenki, voća, povrća, orašastih plodova i mahunarki. A manje crvenog mesa - kažu, smanjuje verovatnoću da će umreti od raka, kardiovaskularnih bolesti, kao i respiratornih i neuroloških oboljenja.
Rezultati studije pokazuju da konzumiranje adekvatne hrane, u periodu oko dvadesete godine, produžava život na skoro 10 godine kod žena i muškaraca, u SAD, Kini i Evropi. Čak iako ne bi potpuno promenili način ishrane, već se samo prilagodili zdravijim navikama, današnji dvadesetogodišnjaci bi produžili svoj životni vek za više od 6 godina. Menjanje ishrane čak i u kasnijoj dobi, korisno je za zdravlje i produžava život, ali je svakako bolje krenuti ranije, rezultati su ovog istraživanja. Još jedna dobra vest je da i izbor hrane i način ishrane ne mora biti jednoličan, jer ljudima obično dosadi uvek ista ishrana, pa možemo biti fleksibilni u stvaranju zdravijih obrazaca ishrane. Režim ishrane, može se prilagoditi na zdrav način, individualno prema sklonosti ka određenoj hrani, zdravstvenom stanju i kulturi iz koje se dolazi.
"Na primer, ako ste pobornik mediteranske ishrane, pa nakon nekoliko meseci želite da isprobate nešto novo, možete se prebaciti na DASH ishranu (način ishrane kojom se smanjuje hipertenzija) ili se jednostavno prebaciti na polu - vegetarijansku dijetu", kaže doktor Frenk Hu, profesor nutriciologije i epidemiologije na "Harvardu". Ljudi koji su poboljšali svoju ishranu za 25 posto, smanjili su rizik od smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti i raka. Rizik od demencije ili neurodegenerativnih bolesti, smanjio bi se za 7 posto. Najveći procenat smanjenja je kod respiratornih bolesti i to čak od 35 do 46 posto.
Takođe, nutricionista Ana Banduka Todorović rekla je za RTS, da se preporučuje i povremeni post, pogotovo preduskršnji (nakon zimskog perioda koji obiluje masnom i jakom hranom), koji osim duhovnog aspekta, može biti jako koristan i dobar za naš organizam.
Da bismo živeli duže i kvalitetnije, potrebno je "Uključiti orašaste plodove, semenke, žitarice celog zrna, a smanjiti unos crvenog mesa ili prženog mesa i slatka pića. Dozvoljena je umerena konzumacija alkohola", kaže doktor Hu.
Globalne tendencije, kada je ishrana u pitanju idu ka tome da se unosi biljna hrana, a obzirom da su naučna istraživanja pokazala i dokazala da je prekomerna upotreba crvenog mesa i mesnih prerađevina u korelaciji sa nastankom karcinoma debelog creva. Dodatno, sve više ljudi razvija intoleranciju na mleko, u najvišem procentu, tako da se sve više okreće ka biljnoj ishrani koja obiluje žitaricama, mahunarkama, voću i povrću koja obezbeđuje dovoljno vitamina, minerala, belančevina biljnog porekla, ali mora dobro da se planira kako ne bi došlo do deficita belančevina kojih ima u mesu.