Mihajlovska čipka: Remek-delo sa viševekovnom istorijom koje je svojim bojama pokorilo svet

Mihajlovska čipka nastala je, kako se pretpostavlja, u prvoj polovini 19. veka u gradiću Mihajlov i selima koja ga okružuju, u Rjazanskoj oblasti u Rusiji. Nigde drugde se čipka nije tkala u bojama osim u ovom kraju. Zahvaljujući tome, danas mihajlovska čipka predstavlja jedan od simbola ovog dela Rusije i jedan od najčešćih suvenira koje turisti sa sobom nose kući za uspomenu.

Nesvakidašnji dizajn, jarke boje i izdržljivost materijala pokorili su kupce

Za tkanje mihajlovske čipke koristile su se debele niti jarkih boja - plave, žute, zelene, crvene - a sama čipka tkala se takozvanom brojčanom metodom, pri čemu se njena širina određivala brojem pari kalema. Prvobitno se ona koristila za dekorisanje haljina, a potom i stolnjaka i peškira, jer je zbog debljine niti bila izdržljiva i otporna na habanje i često pranje.

Zanat tkanja mihajlovske čipke postao je popularan negde u drugoj polovini 19. veka, kada su za čipku čuli prvo stanovnici drugih mesta u Rjazanskoj oblasti, a potom i stanovnici drugih gradova, gde se ovo remek-delo predstavljalo na sajmovima. Zbog neobičnog dizajna i vibrantnih boja, ona je ubrzo počela da se izlaže i u inostranstvu i stekla veliku popularnost.

Zanat živi i danas, a tehnologija izrade mihajlovske čipke ostala je ista

Od kako je zanat nastao, tkanjem su se obično bavile zanatlije, koje su čipku tkale kod kuće i kasnije prodavale trgovcima, koji su je koristili za krašavanje svojih tvorevina. Uoči Prvog svetskog rata, u Mihajlovu i okolnim mestima bilo je oko 10.000 proizvođača čipke, koji su se kasnije, krajem 20-ih godina 20. veka udružili i oformili umetničku radionicu "Truženica".

Decenije su prolazile, a mihajlovska čipka nastavljala je da se tradicionalno proizvodi u Mihajlovu. Čak je i radionica (a sada već fabrika) nastavila da radi punom parom. Od nastanka čipke pa do danas, tehnologija je ostala nepromenjena, a jedina razlika je što se danas ona pravi po šablonima, a ne po sećanju zanatlija. Čak su i kalemovi stari, iz sredine 19. veka.