Ispostavilo se da su mladi uzrasta od 18 do 29 godina, u proseku najnesrećnija grupa, sa sve slabijim mentalnim i fizičkim zdravljem, osećajem gubitka smisla, finansijskim nesigurnostima i slabim društvenim vezama.
Ovaj zaključak proizilazi iz Globalne studije prosperiteta, koju su sproveli istraživači sa Harvarda i Univerziteta Bejlor. Analizirali su podatke više od 200.000 ljudi u 22 zemlje.
Harvardova mera "životnog procvata" - koja obuhvata sreću, fizičko i mentalno zdravlje, smisao života, karakter i odnose - pokazala je da kriva više nije klasičnog oblika slova U. Umesto toga, ona je ravna sve do pedesetih godina, kada se blagostanje tek počinje blago povećavati.
Istraživači upozoravaju da ovaj trend otkriva nešto dublje - da generacija koja bi trebalo da bude najenergičnija i najoptimističnija, zapravo nosi najveći teret anksioznosti i nesigurnosti, tako da se postavlja pitanje: Da li uopšte ulažemo u dobrobit mladih koliko treba?
Šta muči generaciju Zed
Tokom poslednje decenije, broj istraživanja koja pokazuju pad zadovoljstva životom i porast anksioznosti kod mladih naglo raste. Jedna anketa o rizičnom ponašanju mladih pokazala je dramatičan skok osećaja tuge, beznađa i depresije, naročito kod devojaka: Polovina učenica srednjih škola (53 odsto) prijavila je da se oseća tužno ili beznadežno - skoro dvostruko više nego njihovi muški vršnjaci.
Podaci sa Harvardovog nacionalnog istraživanja iz 2023. godine otkrivaju da mladi odrasli, od 18 do 25 godina, imaju čak veću stopu anksioznosti i depresije nego tinejdžeri. Kao glavni uzroci izdvajaju se:
Nedostatak smisla i pravca: Više od polovine mladih oseća da ne zna šta želi od života ili koji je njihov cilj.
Finansijska nesigurnost: 56 odsto je izrazilo strah za svoju ekonomsku budućnost.
Pritisak zbog uspeha: Polovina kaže da ih opterećuje potreba da stalno postižu više.
Osećaj globalne nestabilnosti: 45 odsto ima utisak da "svet propada", što direktno pogađa njihovo mentalno zdravlje.
Usamljenost: Skoro svaki drugi mladi čovek oseća se nebitnim ili isključenim.
Politička i društvena neizvesnost: Klimatske promene, nasilje u školama i gubitak poverenja u institucije su jedni od čestih problema sa kojima se suočava ova generacija.
Generacija Zed, koja je odrasla u digitalnom dobu, izložena je stalnom poređenju, inflaciji loših vesti i društvenom pritisku da sve vreme bude "najbolja verzija sebe", ali kako istraživanja pokazuju, upravo taj ideal im najčešće podriva osećaj sreće, prenosi "Forčun".