"Ponovnim balansiranjem" u samo nekoliko neurona u delu mozga zaduženom za odlučivanje, pamćenje i upravljanje emocijama, istraživači su kod miševa uspeli da uklone anksioznost, depresiju i socijalne poremećaje i da ih vrate u njihovo uobičajeno ponašanje.
Ovo "ponovno uspostavljanje ravnoteže" postignuto je genom GRIK4, koji ima važnu ulogu u prenošenju signala u mozgu. Kada je GRIK4 preterano izražen, povećava proizvodnju proteina GluK4, koji izaziva ponašanje nalik anksioznosti.
Miševi sa više proteina GluK4 izbegavaju otvorene prostore, teže se opuštaju u socijalnim situacijama i pokazuju znake depresije. Takođe imaju problema sa prepoznavanjem predmeta.
Pomoću tehnika uređivanja gena, istraživači su uklonili višak kopija gena GRIK4, čime su smanjili količinu GluK4 kod miševa i eliminisali znake anksioznosti, depresije i socijalnih poteškoća.
"Ta jednostavna korekcija bila je dovoljna da preokrene anksiozno ponašanje i socijalne deficite, što je zaista izvanredno", kažu neuronaučnici.
Pored toga, tim je identifikovao određenu vrstu neurona u mozgu kao odgovornu za simptome anksioznosti. Kada su ti neuroni vraćeni u normalno stanje, ponašanje miševa postalo je uobičajeno.
Ipak, miševi tretirani na ovaj način nastavili su da imaju probleme sa zadacima pamćenja i prepoznavanja predmeta, što ukazuje da drugi delovi mozga pogođeni poremećajima anksioznosti nisu bili ispravljeni samo slabljenjem delovanja gena GRIK4.
"Znali smo da je amigdala (deo mozga) uključena u anksioznost i strah, ali sada smo identifikovali tačno određenu grupu neurona čija je disbalansirana aktivnost sama po sebi dovoljna da izazove patološko ponašanje", ističu istraživači.
Isto lečenje pokazalo je uspeh i kod miševa koji prirodno imaju viši nivo anksioznosti, što dodatno potvrđuje ključnu ulogu pojedinih lokalizovanih moždanih kola u anksioznim poremećajima i njihovom mogućem rebalansu.
Iako se isti procesi još nisu posmatrali u ljudskom mozgu, miševi se smatraju dobrim modelom, što ukazuje na mogućnost razvoja novih tretmana koji bi mogli da umire naš preterano uzbuđen, anksiozan mozak. Tehnika slična onoj korišćenoj u ovoj studiji jednog dana bi se mogla primeniti i kod ljudi, donoseći olakšanje mnogima.
"Ciljanje ovako specifičnih neuronskih kola moglo bi da postane efikasniji i lokalizovaniji pristup u lečenju poremećaja raspoloženja", naglašavaju stručnjaci.
Istraživanje je objavljeno u časopisu iScience, a prenosi Science alert.