Magazin
Da li evolucija još uvek traje? Nauka ima odgovor
Kada pomislimo na evoluciju, često se setimo poznate slike koja prikazuje redosled figura od pogrbljenog majmuna do uspravnog čoveka. Taj prikaz je toliko poznat da na njemu deluje kao da je savremeni čovek dostigao vrhunac evolutivnog razvoja. Međutim, to je proces koji se neprestano odvija širom sveta, pod dejstvom brojnih faktora - čak i u sadašnjem trenutku.
Ljudska evolucija nije stala - mi i dalje razvijamo osobine koje nam pomažu da preživimo i prilagodimo se okruženju u kojem živimo. Iako smo stvorili tehnologiju i kulturu koja nam omogućava da menjamo okolinu, naše telo i dalje reaguje na uslove kao što su klima, hrana i bolesti. Ove adaptacije se dešavaju sporije, kroz više generacija, ali imaju dubok uticaj na naše zdravlje, metabolizam i sposobnost preživljavanja.
Na primer, genetske varijacije koje omogućavaju bolje varenje određenih namirnica ili veću otpornost na infekcije nastavljaju da se pojavljuju u određenim populacijama, u zavisnosti od životnih uslova. Drugim rečima, okruženje u kojem živimo igra ključnu ulogu u našem razvoju.
Šta (još uvek) pokreće evoluciju čoveka
Klimatski uslovi, kao što su količina sunčeve svetlosti i temperatura, direktno utiču na fiziologiju i biološke adaptacije. U regionima sa jakom sunčevom svetlošću, ljudi sa tamnijom kožom imaju prednost jer im melanin štiti kožu od oštećenja i kancera, dok ljudi koji žive u oblačnim ili hladnim predelima imaju svetliju kožu, koja omogućava bolju proizvodnju vitamina D. Vitamin D je neophodan za rast kostiju i zdravlje, tako da ove razlike nisu samo estetske, već imaju ulogu u evoluciji.
Pristupačnost hrane takođe je oblikovala naše gene - na primer, pre oko 10.000 godina ljudi su počeli da pripitomljavaju stoku i koriste mleko kao izvor hrane. Ljudi koji su mogli da vare mleko u odraslom dobu imali su veću verovatnoću da prežive i da imaju potomstvo, što je dovelo do širenja tih genetskih osobina.
Slično tome, narodi koji žive u arktičkim uslovima razvili su genetsku sposobnost da vare masti bez rizika od kardiovaskularnih bolesti, kako bi podneli hladnoću, dok ljudi u suvim regijama Afrike imaju adaptacije koje im omogućavaju bolje skladištenje vode u telu. Ovi primeri pokazuju kako različite dijete i načini života mogu uticati na evoluciju.
Bolesti i zaraze takođe su snažan pokretač evolucije. Tokom istorije, smrtonosne epidemije kao što je bubonska kuga nisu došle u kontakt sa ljudima sa prirodnom otpornošću, pa su ti geni nastavili da se šire u populaciji. Čak i u savremenom svetu, pojava virusa kao što je kovid-19 pokazuje da genetska otpornost, koji su mnogi imali u periodu pandemije, kao i biološke varijacije mogu značajno uticati na preživljavanje i prilagođavanje ljudi.
Iako ovi procesi nisu vidljivi u svakodnevnom životu, ali se akumuliraju tokom generacija, te oblikuju našu populaciju i sposobnost da se odupremo budućim izazovima, prenosi "Konverzejšn".
Dakle, evolucija nije samo stvar prošlosti, već se ona neprestano odvija i danas. Iako kultura i tehnologija menjaju način na koji živimo i utiču na našu okolinu, naše telo i dalje reaguje i adaptira se na različite izazove.
Live
