Magazin
Ruski naučnici razvijaju nove metode za borbu protiv raka pomoću AI
Veštačka inteligencija se sve češće primenjuje u medicini, a izgleda da uskoro može biti potencijalno rešenje za pronalaženje leka protiv karcinoma. Ruski stručnjaci rade na stvaranju bioloških molekula koji bi mogli da postanu osnova budućih terapija.
Osnovu života u svakoj ćeliji čine proteinski molekuli - pa ne čudi što je Nobelova nagrada za hemiju 2024. godine dodeljena za tehnologiju koja omogućava izuzetno precizno predviđanje njihove trodimenzionalne strukture, kao i za razvoj novih tipova proteina. Ovakvi "dizajnirani molekuli" mogu imati širok spektar primene - od biotehnologije do medicine - a veštačka inteligencija već omogućava da se proteini sa određenim svojstvima planiraju brže nego ikad.
Tim ruskih naučnika posebno se bavi idejom da se antitela transformišu u enzime poznate kao abzimi. Reč je o molekulima koji mogu katalizovati biohemijske reakcije i potencijalno zameniti prirodne enzime, ali uz veću efikasnost ili specifičnost. Ako bi takvi molekuli bili uspešno stvoreni, mogli bi da postanu osnova nove generacije lekova.
U svojim istraživanjima naučnici ciljaju enzim kaspazu, to jest ključni element u procesu apoptoze, odnosno prirodne, genetski programirane smrti ćelija. Apoptoza u tumorskim ćelijama često je usporena ili nefunkcionalna, što im omogućava da nekontrolisano rastu.
Zato istraživači pokušavaju da uz pomoć AI u antitela ugrade aktivno mesto kaspaze i tako dobiju molekule koji bi ponovo "uključili" mehanizam samouništenja u ćelijama raka.
Stručnjaci su istakli da bi upravo primena veštačke inteligencije u biomedicini mogla značajno ubrzati rešavanje takvih kompleksnih problema, naročito u strukturnoj biologiji i molekularnom modeliranju.
Na ovoj oblasti posebno radi tim koji predvodi Andrej Golovin, profesor Istraživačkog centra za genetiku i nauke o životu Univerziteta Sirijus za nauku i tehnologiju, kao i profesor Fakulteta za bioinženjering i bioinformatiku Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, prenose "RIA Novosti".
Golovin navodi da njegov tim korak po korak rešava izazove dizajna ovih novih proteina, uz oslanjanje na napredne modele veštačke inteligencije, kao i da uskoro očekuju prve funkcionalne abzime.
Ovo je još jedan napredak u nizu uspeha ruskih naučnika u oblasti medicine. Nedavno je u Rusiji je identifikovano više od 60 dosad nepoznatih virusa u okviru programa ranog otkrivanja patogena koji bi mogli da dovedu do budućih epidemija. Tim naučnika prikupio je uzorke širom zemlje, izolovao nove viruse i analizirao njihove genetske karakteristike. Nekoliko sojeva izdvojeno je za dublja istraživanja kako bi se utvrdilo da li bi mogli da evoluiraju u opasnije forme, a planira se i upotreba veštačke inteligencije za brže modeliranje potencijalnih lekova i vakcina, kako bi se na vreme razvile metode zaštite.
Live
