Magla ili smog - kako ih razlikovati

Kako stižu hladni dani, magla sve češće postaje deo naše svakodnevice. Ipak, nije svaka ova pojava u vazduhu bezazlena i često je to zapravo smog, mnogo opasniji po zdravlje.

Šta je smog, a šta magla

Iako i jedno i drugo umanjuju vidljivost, njihovi uzroci su potpuno različiti. Magla je prirodna pojava koja nastaje kada se vlaga u vazduhu kondenzuje u sitne kapljice. Smog, naprotiv, predstavlja štetnu mešavinu najčešće gasova i čestica koje u vazduh ispuštaju fabrike, elektrane ili vozila, pomešanih sa vlagom u atmosferi.

Kakve su razlike

Kada se pojavi gusta izmaglica koja otežava kretanje i vidljivost, većina ljudi i ne pomisli da li je reč o magli ili smogu. Magla najčešće izgleda kao ravnomerni beli ili sivi pokrivač. Smog, međutim, može imati žute ili braon nijanse koje otkrivaju njegov hemijski, štetni sastav. Jak, neprijatan miris i blago peckanje u grlu ili očima jasni su znakovi da udišete zagađen smog, a ne bezazlenu maglu.

Smog može sadržati složenu mešavinu različitih zagađivača, kao što su:

• sumpor-dioksid
• azotni oksidi
• isparljiva organska jedinjenja (VOC)
• sitne čestice (PM2.5 i PM10)

Ove materije prodiru duboko u respiratorni sistem, izazivajući trenutne iritacije, ali i dugoročne zdravstvene posledice.

Pored boje i sastava, razlikuju se i uslovi pod kojima nastaju. Magla se stvara tokom svežih, vlažnih noći, kada temperatura padne do tačke rose i dolazi do kondenzacije. Smog se najčešće javlja tokom sunčanih dana, kada se zagađivači nakupljaju u slojevima stagnirajućeg vazduha, piše Airly.

Zašto je smog opasan

Važno je preduzeti mere kako biste smanjili izloženost smogu, jer on može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su:

• poremećaji disajnog i cirkulatornog sistema
• astma
• alergije
• mučnina
• poteškoće sa koncentracijom
• srčani udari
• spontani pobačaji
• kancerogena oboljenja.

Zato je korisno koristiti alate koji omogućavaju da donesete pravovremene odluke i izbegnete boravak napolju kada je kvalitet vazduha loš. Najpouzdanije je osloniti se na profesionalne senzore kvaliteta vazduha ili mape zagađenja koje prikazuju stanje u realnom vremenu.

Reč smog prvi put je upotrebljena početkom 20. veka kao spoj reči smoke (dim) i fog (magla). Prvi put je zabeležena u Londonu, a pojava smoga ubrzo je postala karakteristična za doba ubrzane industrijalizacije. Sa sve većom upotrebom uglja u fabrikama, gradovi su počeli da se suočavaju sa dugotrajnim periodima zamućenog vazduha koji je, osim što je smanjivao vidljivost, najavljivao velike ekološke izazove u urbanim sredinama.