"Emili je drska, naivna i obučena u metalik plave čizme do kolena i predstavlja sve ono neprijatno što se trudila da ne bude. Mi se toliko trudimo da ne budemo ružne amerikanke, a evo Emili sa svojim strašnim naglaskom i blistavom odećom, viče na Francuze na engleskom i očekuje da je razumeju", rekla je Pamela Druckerman, američka književnica iz Majamija koja živi u Parizu, prenosi "Hedtopikskom". Druckerman se žali da je serija tretirala Pariz kao "dvodimenzionalni crtani film", jer Emili nikada ne ide metroom i nikada ne nailazi na beskućnike, pa sve deluje kao da putuje u nanosekundama kroz Pariz, baš kao u crtaću.
Sličnog mišljenja su i korisnici TikTok mreže koji su u svojim video objavama objašnjavali razliku među stvarnim Parizom i ljudima u njemu i načina na koji je sve to predstavljeno u seriji.
Među američkim građanima postoji duga tradicija obožavanja Pariza, posebno među umetnicima - od Hemingveja do Vudija Alena. Većina je romantizovala francusku prestonicu, pa u njihovim delima deluje kao da su ulice Pariza okupane parfemom Šanel broj 5.
Žerar Aro, bivši ambasador Francuske u Vašingtonu, poznat po priređivanju fantastičnih žurki koje bi sigurno oduševile Emili, rekao je na društvenim mrežama, da ne gleda seriju jer "U Francuskoj, to ima reputaciju tipično američke mešavine klišea i sentimentalnih momenata".
"Ne poznajem nikoga u Parizu ko se oblači kao Emili, niti bilo koju ženu od 20 godina koja nosi "Skjapareli", da ide da kupi sebi kroasan ujutru", rekao je Kristijan J. Nilsen, kreativni direktor modne kuće "Erve Leže", koji je radio skoro deceniju u Parizu kao dizajner za "Dior".