Magazin
Nova Vitlejemska zvezda - na Božić 2026. godine na nebu će se desiti izuzetno redak spektakl
U božićnoj noći, 7. januara sledeće godine, nešto neobično će se dogoditi na nebu, izveštava Laboratorija za solarnu astronomiju Instituta za istraživanje svemira Ruske akademije nauka. Mars i Venera naći će se pored Sunca - što se dešava jednom u 20 hiljada godina, a ovaj neverovatno redak događaj naučnici su nazvali "Vitlejemska zvezda".
Na božićno jutro, milioni pravoslavnih hrišćana će peške ići kući iz crkve nakon ponoćne službe. Dočekaće ih izlazeće sunce i kada bismo mogli da pokrijemo ili zamračimo njegov blistavi disk, ostali bismo bez reči od iznenađenja. Direktno ispod sunca, svetlucaće dve planete Mars i Venera. Tako nešto se nikada ranije nije dogodilo u ljudskoj istoriji.
S jedne strane, ova pojava možda ne deluje posebno. Sve planete kreću se u istoj ravni koju nazivamo ekliptikom, ili Zodijakom. Tako je nastao disk gasa i prašine, iz kojeg su se kasnije planete kondenzovale. Zato se članovi Sunčevog sistema stalno (vizuelno) nalaze jedni pored drugih i pored Sunca. Ali, to je samo jedna strana priče.
S druge strane, koliko se često nešto ovako dešava? U Laboratoriji solarne astronomije napravili su proračune, a rezultati bukvalno ostavljaju bez daha. Spajanje Sunca, Marsa i Venere samo po sebi je, ispostavlja se, retka pojava. Sledeće će se dogoditi tek u XXIII veku. Ranije se nešto slično desilo u julu 1669. godine, u aprilu 1682. i u junu 1968.
Ali ni to nije najinteresantnije. Da se baš na Božić ovako rasporede se dešava jednom u 20 hiljada godina. Drugim rečima, za Božić (a slavimo ga oko 2 hiljade godina) ova pojava se nije dogodila i zato je Laboratorija ovu pojavu nazvala Vitlejemskom zvezdom:
"To je samo umetnički opis. Na Božić se na nebu dešava nešto neobično. Kako drugačije, nego simbolično nazvati 'Vitlejemska zvezda'", kaže rukovodilac Labaratorije, Sergej Bogačev.
Ta ista Vitlejemska zvezda opisana u Novom zavetu je svakako bila nešto drugo, ali šta je to bilo, ostaje misterija, objašnjava Sergej:
"Da li je uopšte na nebu postojala neka neobična zvezda u vreme Hristovog rođenja, i šta je ona bila, možemo samo da nagađamo. Pošto se u Bibliji pominje istok, to je mogla biti Venera. Ali taj događaj nema nikakve veze sa sadašnjim stvarnim astronomskim pojavama. Jer, videti na noćnom nebu, u vreme kada se pojavljuju zvezde, spajanje Venere i Marsa sa Suncem - jednostavno je nemoguće. Jednom u 20.000 godina, samo razmislite o tome. Poslednji put se nešto slično dogodilo tokom paleolita, kamenog doba", i dodaje:
"Ako veza događaja sa Božićem daje mu dodatnu romantičnu ili mističnu auru u vašim očima, za to postoje čisto matematički razlozi. Ovaj događaj je svakako prvi put u istoriji ovog praznika, a ako datum posmatramo odvojeno od bilo koje konkretne religije, već samo kao kalendarski datum, najverovatnije je prvi u istoriji ljudske civilizacije", prenosi Komsomoljskaja pravda.
Live
