Rad od kuće postao je uobičajen u mnogim zemljama, ali njegov uticaj na mentalno zdravlje i produktivnost i dalje izaziva brojne rasprave i dileme. Na primer, da li zaista može da utiče na psihološko blagostanje, koliko dana nedeljno je optimalno za rad od kuće, da li jednima koristi više nego drugima i kakvu ulogu ima činjenica da nema putovanja na posao - to su samo neka od pitanja vezana za efikasnost rada od kuće.
Ovim temama pozabavila se nova analiza zasnovana na podacima velikog dugoročnog istraživanja, koje je obuhvatilo više od 16.000 zaposlenih - a zanimljivo je da rezultati pokazuju da rad od kuće više doprinosi mentalnom zdravlju žena nego muškaraca.
U analizu nisu uključene 2020. i 2021. godina, kako bi se izbeglo menjanje rezultata faktorima vezanim za pandemiju. Podaci su omogućili praćenje pojedinaca kroz vreme i upoređivanje promena u njihovom mentalnom stanju sa promenama u načinu putovanja na posao i radnim aranžmanima. Fokus je bio na dva pokazatelja - vreme provedeno u prevozu i rad od kuće - uz dodatnu proveru razlika između ljudi sa stabilnim i narušenim mentalnim zdravljem.
Uticaj putovanja na posao
Kod žena dužina puta do posla nije značajno uticala na mentalno zdravlje, ali kod muškaraca je situacija drugačija - oni koji su već imali psihološke poteškoće bili su osetljiviji na dugo putovanje. Iako je efekat bio umeren, dodatnih 30 minuta u jednom pravcu kod muškarca imalo je približan negativan uticaj kao i pad kućnog prihoda od oko 2 odsto.
Najbolja kombinacija rada za žene i muškarce
Žene su imale najveću korist od hibridnog modela - pretežnog rada od kuće uz jedan ili dva dana nedeljno u kancelariji. Za one sa narušenim mentalnim zdravljem, ovakav raspored donosio je značajno poboljšanje (uporedivo sa efektom povećanja kućnog budžeta od oko 15 odsto).
Taj pozitivan efekat nije bio samo posledica toga što štede vreme na putovanje. Pokazalo se da rad od kuće donosi i druge prednosti, poput manjeg pritiska na poslu i lakšeg završavanja obaveza vezanih za domaćinstvo. Rad od kuće u malim količinama nije imao jasan efekat, a potpuno distanciranje od kancelarije je teže analizirano, jer je takav model ređe prisutan kod žena.
Interesantno je da kod muškaraca nije utvrđen pouzdan pozitivan ili negativan uticaj rada od kuće, bez obzira na to koliko dana provode kod kuće ili na licu mesta. Ovo može imati veze sa raspodelom obaveza u kući (koje često više obavljaju žene), kao i sa činjenicom da su muški društveni odnosi snažnije povezani sa radnim okruženjem.
Zaključak
Bez obzira na pol, ljudi sa lošijim mentalnim zdravljem najintenzivnije reaguju na dužinu putovanja od kuće do posla, tako da oni mogu da dobiju najviše koristi od povećanog rada od kuće. Žene u ovoj grupi najviše napreduju uz hibridni model, dok muškarcima najviše znači skraćenje trajanja puta do posla, prenosi "Sajens alert".
Oni koji imaju stabilno mentalno zdravlje manje su osetljivi na oba faktora. Fleksibilnost im prija, ali njihova psihološka dobrobit ne zavisi toliko od radnog rasporeda.