Sedam najvećih "skrivenih" ekoloških opasnosti za čovečanstvo

Naučnici upozoravaju da su dobro poznati problemi poput promene klime, gubitka biodiverziteta i propadanja zemljišta tek deo mnogo šire slike o ekološkim opasnostima sa kojima se naša planeta suočava. Pored navedenih primera, naučnici upozoravaju i na sledeće faktore koji ugrožavaju prirodu i ljude:

Akumulacija mikroplastike u živim organizmima

Pod uticajem sunca, talasa, vetra i ekstremnih temperatura plastika se raspada na sitnije čestice koje završavaju u telima životinja i ljudi. Ekosistemi su prepuni mikroplastike, koja najčešće potiče od sintetičkih vlakana iz tekstila i istovremeno nosi PFAS hemikalije. One zatim ulaze u lanac ishrane i dolaze i do nas. Uz to, te čestice mogu biti nosioci različitih patogena.

Podaci već pokazuju da prosečna osoba unese oko 5 grama plastike svake nedelje. Mikroplastika je otkrivena u organima kao što su bubrezi, jetra, mozak i u različitim tkivima.

Stručnjaci upozoravaju da hemikalije iz plastike mogu da izazovu upale, oksidativni stres, imunološke reakcije, oštećenje ćelija, pa i razvoj karcinoma.

Trenutno se u prirodu svake godine ispušta 10 do 40 miliona tona mikroplastike, a do 2040. godine ta količina može biti udvostručena. Čak i kada bi se sve emisije zaustavile, zagađenje bi nastavilo da raste zbog raspada starih plastičnih proizvoda.

Klimatske promene mogu biti uzrok gojaznosti: Menjaju sastav namirnica

Farmaceutsko zagađenje vode

Farmaceutski otpad u vodi postaje sve veći ekološki problem. Prečišćivači otpadnih voda ne uspevaju da ih u potpunosti odstrane, pa ostaci lekova završavaju u pijaćoj vodi kojom se, procenjuje se, snabdeva oko 23 miliona ljudi. Slični rezultati dobijeni su i u Južnoj Africi.

Manje od četvrtine ovih jedinjenja se zapravo ukloni tokom prerade vode, a sušne godine dodatno pogoršavaju situaciju - manjak prirodnih izvora znači da se prečišćena otpadna voda slabije razblažuje. 

Energija i veštačka inteligencija

Sve veći fokus pada na to koliko resursa troši razvoj velikih jezičkih modela kao što su ČetGPT ili Džeminaj. Obuka ovih sistema zahteva ogromne količine električne energije i vode, posebno zbog hlađenja data centara. Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji navode da generisanje tekstova od oko 100 reči uz pomoć GPT-4 "pojede" oko 1,5 litara čiste vode, a neke analize lista "Gardijan" pokazuju da stvarne emisije iz data centara mogu biti i do sedam puta veće nego što se zvanično saopštava.

Međunarodna agencija za energiju predviđa da bi emisije ugljen-dioksida iz ovih sistema mogle da skoče sa 180 na 300 miliona tona do 2035. godine. Prema procenama analitičara, do kraja 2025. godine gotovo polovinu potrošnje energije u data centrima trošiće upravo sistemi veštačke inteligencije (bez kriptovaluta).

Elektronski i digitalni otpad

Svake godine na svetskom nivou nastane preko 50 miliona tona elektronskog otpada, ali se reciklira tek oko 20 odsto te količine. Prema prognozama, do 2030. godine moglo bi se proizvoditi čak 82 miliona tona e-otpada godišnje.

Ruski IT stručnjak objasnio zbog čega je važno uništavati digitalni otpad

Reciklaža je uglavnom prebačena na zemlje u razvoju, gde se stare komponente bacaju na deponije ili spaljuju, što oslobađa teške metale i druge toksine. SZO navodi da se tokom nepravilnog odlaganja može osloboditi više od hiljadu opasnih supstanci, od olova do kadmijuma, koje zagađuju vazduh, zemljište i vodu. 

Dodatni rast otpada dolazi od AI industrije - do 2030. godine količina zastarelih servera i druge opreme mogla bi da skoči sa sadašnjih 1,2 miliona tona na čak 5 miliona tona.

Hemijsko starenje okeana

Okeani prolaze kroz duboku hemijsku transformaciju. Padanje nivoa kiseonika, rast kiselosti i promene u hemijskom sastavu vode već utiču na ogroman deo morskih ekosistema. Preko 40 odsto okeanske površine i 60 odsto vode do dubine od 200 metara već je u značajnoj meri zakiseljeno.

To dovodi u opasnost životinje sa krečnjačkim ljušturama (od mekušaca i korala do rakova i sitnih organizama) što remeti osnovne biološke procese i ugrožava čitave lance ishrane.

Veća kiselost povećava i rastvaranje teških metala poput žive, olova i kadmijuma, koji potom brže ulaze u morske organizme - a na kraju i u ljudsku ishranu. Naučnici upozoravaju da je okean već možda prešao granicu bezbednosti kada je reč o kiselosti vode.

Svetlosno i bučno zagađenje

Ubrzano širenje LED rasvete dovelo je do toga da svetlosno zagađenje raste oko 10 odsto godišnje. Danas više od 80 odsto stanovnika planete živi pod "veštačkim nebom", a neprekidno osvetljenje već obuhvata skoro četvrtinu kopnene površine što ozbiljno remeti bioritam ptica i noćnih životinja.

Istraživanja pokazuju da noćno svetlo može narušiti hormonski balans, metabolizam, povećati rizik od karcinoma i ugroziti mentalno zdravlje. Buka je dodatni problem: U EU je 110 miliona ljudi izloženo štetnim nivoima, a broj bi do 2030. godine mogao da dostigne 30 odsto stanovništva. Podvodna buka od brodova takođe uništava morske ekosisteme - dovodi do odlaganja razvoja rakova, stresa i uginuća pojedinih vrsta.

Skrivene emisije iz zelenih tehnologija

Iako se električna vozila i savremene baterije smatraju "čistim", njihova proizvodnja nosi brojne skrivene troškove. Ekstrakcija litijuma, kobalta, nikla i drugih retkih metala dovodi do velikog zagađenja, emisija ugljen-dioksida i opasnosti po zdravlje radnika. Prerada ovih materijala troši ogromne količine energije, a toksični otpad ugrožava lokalne ekosisteme.

Pošto potražnja za baterijama raste, globalno tržište litijum-jonskih baterija nastaviće naglo da se širi, a sa njim će se širiti i svi prateći ekološki rizici.