Bogate trpeze su stvorene za uživanje, ali često laka dostupnost hrani vodi ne samo do preterivanja, nego i mogućih reakcija na razna jela. Ali, nije svaka reakcija koja liči na alergiju zaista alergija, pojašnjavaju lekari. Tokom novogodišnjih praznika pojačane reakcije na hranu mogu biti dvostruke prirode, prema rečima ruskog imunologa Vladimira Boliboka. Razlog leži u obilju "provokatora" na prazničnom stolu, koji mogu izazvati i pravu alergiju i njene "imitatore". Zato je važno znati ko je u riziku i kako da praznike ne pokvarimo zdravstvenim tegobama.
Prvi tip je prava alergija na hranu
Imuni sistem reaguje na određeni protein u namirnici. "Organizam stvara IgE antitela koja pokreću oslobađanje histamina, signal da je u telo ušao 'neprijatelj', objašnjava lekar.
Reakcija se razvija brzo, od nekoliko minuta do dva sata, i može biti veoma opasna. Simptomi uključuju koprivnjaču, svrab, otok lica i usana, curenje nosa, otežano disanje, mučninu, povraćanje, pa čak i anafilaktički šok - nagli pad pritiska, gušenje i gubitak svesti. U slučaju anafilaksije neophodna je prva pomoć i poziv hitnoj službi. Važno je znati da i najmanji trag alergena može izazvati burnu reakciju.
Drugi tip su pseudoalergijske reakcije, koje nisu povezane sa imunim sistemom.
Simptomi liče na alergiju, ali su obično blaži, a rizik od anafilaksije je minimalan. Kako objašnjava dr Bolibok, što se veća količina ove hrane pojede, naročito na prazan želudac, reakcija je izraženija.
Među čestim provokatorima su:
- namirnice bogate histaminom (npr. sirevi, riba)
- hrana koja podstiče oslobađanje histamina u organizmu (citrusi, čokolada, orašasti plodovi)
- aditivi u hrani, poput veštačkih boja i konzervanasa
Upravo pseudoalergije najčešće dolaze do izražaja tokom praznika, zbog obilja ovakve hrane na novogodišnjem meniju, piše Komsomoljska pravda.
Opez sa alkoholom
Alkoholna pića su najčešći okidač neprijatnih reakcija za prazničnim stolom, jer sadrže histamin, tiramin i sulfite i istovremeno pojačavaju apsorpciju alergena iz hrane. Posebno su problematični šampanjac, crveno vino, pivo i slatki, jarko obojeni kokteli, kao i gazirana pića i likeri sa veštačkim bojama. Rizik dodatno povećavaju dimljeni i fermentisani proizvodi, odležali sirevi, konzerve, marinade i industrijska hrana sa aditivima. Kod prave alergije, najčešći okidači su riba i morski plodovi, orašasti plodovi, citrusi, čokolada i jaja. Najveću opasnost predstavlja istovremeno kombinovanje više ovakvih namirnica, koje može izazvati reakciju i kod osoba koje ranije nisu imale alergije.
Kako se zaštititi
Nema potrebe odricati se slavlja, ali je važno biti umeren i oprezan. Alkohol konzumirati posle jela, birari svetlija vina ili bezalkoholne opcije. Dimljene proizvode zamenite svežim, a starije sireve mekšim varijantama. Čitajte deklaracije i izbegavajte proizvode sa puno aditiva. Ako se jave blagi simptomi (svrab, curenje nosa), mogu se koristiti antihistaminici, naravno po savetu lekara. Kod znakova anafilaksije (nagla slabost, gušenje, gubitak svesti) potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć, napominju stručnjaci.