Izmailovski Kremlj je jedan od najživopisnijih i najupečatljivijih primera drevne ruske arhitekture u modernoj Moskvi. Na prvi pogled teško je pretpostaviti da je kompleks izgrađen u 20. veku, a da ga ruski carevi nikad nisu posećivali.
Istorija ovog neobičnog istorijsko - kulturnog centra počinje devedesetih godina, kada su prestonički ljudi iz poslovnih krugova dobili ideju da u Moskvi naprave novi kompleks ruske kulture, koji će, bez obzira na sve, odgovarati svim istorijskim pravilima pa je ovaj kremlj isprojektovan je po crtežima carske rezidencije iz 17. veka. Izgradnja Izmailovskog kremlja trajala je skoro 10 godina, a zahvaljujući prepoznatljivoj ruskoj arhitekturi, kao i zanimljivom sadržaju, ubrzo nakon otvaranja našao se u mnogim turističkim vodičima i postao mesto koje rado posećuju kako stanovnici Moskve, tako i brojni turisti.
Hram Svetog Nikole - najviša drvena crkva u Rusiji
Na teritoriji kompleksa Izmailovski kremljb nalazi se i hram Svetog Nikole - najviša drvena crkva u čitavoj Rusiji, visine 46 metara. Prema staroj ruskoj tradiciji, prilikom izgradnje novog grada ili sela,prvo se gradio hram. Ta tradicija zadržala se i u Izmailovu. Ono što ovaj hram čini posebnim jeste čudo koje se dogodilo 2005. godine, kada je veliki požar koji je zahvatio Izmailovo pretio da ceo Izmailovski kompleks pretvori u pepeo. Vatrena stihija koja je gutala sve pred sobom zaustavila se tih pred hramom.
U hramu se nalaze i ostaci moštiju svetih Petra i Fevronija, zaštitnika porodične sreće, pa je ovaj hram često mesto za koje se mladenci opredeljuju kako bi svoj brak zaključili pred Bogom. U Rusiji se vekovima smatralo dobrim znakom ako se na dan venčanja začuju zvona i zato mladenci danas prilikom venčanja tri puta udaraju u zvona, a sa zvonika hrama puštaju bele golubove, što je jedan od ruskih svadbenih običaja. Kako je misija Izmailovskog kremlja oživljavanje i zadržavanje ruskih tradicija, u kompleksu se nalazi i takozvani Dvorac za sklapanje brakova (Dvorec brakosočetaniя) u kome se pred matičarima i svedocima zaključuje građanski brak, a zainteresovanih da svoju svadbu pretvore u "carsku" iz godine u godinu sve je više.
Dvorac ruske trpeze
Odmah pored hrama Svetog Nikole nalazi se i Dvorac ruske trpeze, koji je konstruisan na način da svojom arhitekturom i dekorativnim elementima predstavlja "kopiju" carskih palata iz Kolomenskog (mesto gde je bila velikolepna carska rezidencija od 260 prostorija). Sam dvorac može primiti do 1000 posetilaca koji imaju priliku da degustiraju staroruske specijalitete, ali i novitete ruske kuhinje, kao i uživaju u najpopularnijem (posle votke) napitku, kvasu.
Dvorac ima i puno balkona, sa kojih posetioci mogu pratiti festivale, praznike i proslave koji se tokom čitave godine organizuju na glavnom trgu Izmailovskog kremlja, dok se u svečanim salama, koje su deo dvorca, organizuju proslave venčanja. Možda i najupečatljiviji deo ovog dvorca predstavlja njegov krov, na kome je prikazan porodični grb Romanovih, koji prikazuje grifona koji u rukama drži mač i štit.
Vernisaž - pijaca suvenira pod otvorenim nebom
Nedaleko od kremlja nalazi se i Izmailovski Vernisaž - bazar pod otvorenim nebom, u kome je svako prodajno mesto, radi zadržavanja autentičnosti, napravljeno od drveta u tradicionalnom ruskom stilu. U Vernisažu se mogu pronaći i kupiti unikatni ručno rađeni suveniri poput popularnih "babuški", balalajki i samovara, a često se održavaju i radionice tradicionalnih zanata poput grnčarije, kovanja gvođža, duboreza, pa čak i proizvodnje čokolade i sveća.
Teritorija Izmailova je oduvek bila blisko povezana sa carskom porodicom: jedna od rezidencija dinastije Romanov pod carem Aleksejem Mihajlovičem nalazila se na obalama Srebrno-Vinogradskog jezera. Pored nje su se nalazile fabrike platna, staklarska i ciglarska radionica i salaši. Kasnije će upravo ovde mladi Petar Veliki početi da lansira svoje prve brodove igračke, koji će se za mnogo godina pretvoriti u snažnu rusku flotu. Ali već početkom 19. veka, teritorija je, zajedno sa starim zgradama, počela da propada i da se prazni, zgrade su nakon revolucije 1917. godine potpuno napuštene, a 20 godina kasnije, srušeno je nekoliko istorijskih palata kao i crkva svetog Josifa.
Kulturni i društveni život u Izmailovu počeo je da oživljava tek 1974. godine, kada je odlučeno da se na toj teritoriji održi izložba avangardnih umetnika.
Danas je Izmailovski Kremlj mešavina belih kamenih palata i drvene kule, koji goste vraćaju nekoliko vekova unazad da bi razumeli život u staroj Rusiji. Ideološki stvaralac i menadžer projekta Aleksandar Ushakov, naglašava da je Kremlj izgrađen pre svega za oživljavanje i očuvanje ruskih porodičnih tradicija.