"Hejtvačing" - Zašto je gledanje ''nekvalitetnog'' sadržaja zabavno
Prema oksvordskom rečniku, službena definicija ovog termina glasi "aktivnost gledanja radi užitka koji proizilazi iz ismejavnja i kritikovanja".
Čitanje negativnih komentara na najnoviji film ili seriju često probudi radoznalost. Nakon gledanja prvih nekoliko minuta, brzo bude jasno da li je u pitanju ''dobar'' sadržaj ili ne. Uprkos očiglednim propustima, želja za gledanjem postaje sve veća. Poklanjanje pažnje i vremena projektima koji naizgled to ne zaslužuju, ima nekoliko logičnih objašnjenja.
Lajfkouč Grejs Mekmahon za ''Stajlist'' obajšnjava da smejanje apsurdnim pričama i likovima pomaže u oslobađanju napetosti, kao i da stvara osećaj zajedništva. Čitanje negativnih reakcija drugih gledalaca, koje se podudaraju sa sopstvenim mišljenjem, postaje neka vrsta validacije. Po prirodi, ljudi vole da se žale i kritikuju svet oko sebe.
Dodaje da ove vrste žaljenja stvaraju kratkoročan osećaj superiornosti, koji se može prikazati na indirektan način. Unutrašnje frustracije izbijaju na površinu u vidu ismejavanja izmišljenog sveta, dijaloga, likova a hejtvačing postaje terapeutska radnja (i dobra zabava).
Sve navedeno objašnjava zašto serije poput ''Emili u Parizu'' imaju više negativnih nego pozitivnih komentara, ali i dalje dobijaju nominacije za nagrade i osvajaju vrh liste gledanosti na ''Netfliksu''.
Osim ličnih frustracija, sadržaj koji prikazuje sve što ''nije u redu'' sa današnjim društvom (primer mogu biti rijaliti emisije) omogućava otvoreno kritikovanje tema koje se prikazuju.
Mnogi smatraju da ''najbolji'' sadržaj za hejtvačing nije onaj koji je strateški namenjen za ismejavanje, već mora biti napravljen sa iskrenim uverenjem pisca, reditelja i ostalih kreatora da je kvalitetan.
Iako je ovaj fenomen većinom razbibriga i nezvanična terapija, ima i određen rizik koji je već počeo da utiče na kreativnu industriju. Dani Fernandez, scenaristkinja, je na Tviteru napisala da masivna popularnost koju određen sadržaj dobije isključivo hejtvačingom ima veliki uticaj na buduće projekte. Drugim rečima, velika potražnja za ''jeftinim'' sadržajem, makar radi ruganja, znači da je potrebno proizvoditi još više jevtinog sadržaja.
Ipak, možda je najbolje je naći balans između iskrenog uživanja u filmovima i serijama i gledanja zarad apsurda. Na kraju je uvek isplativije ''hraniti'' mozak umetnošću koja se zaista poštuje i voli a samo povremeno uživati u gledanju (ismevanju) najnovijeg ''Netfliks'' rijalitija.
