Magazin
Nagli razvoj AI izazvao ogromnu potrošnju vode i emisiju ugljen-dioksida u 2025. godini
Iako je AI mnogim korisnicima postala dragocen alat za rad ili razonodu (i donela veliki uspeh tehnološkim kompanijama), novi podaci pokazuju da životna sredina plaća najveću cenu tog izuma. Procene pokazuju da je količina ugljen-dioksida emitovana zbog veštačke inteligencije u 2025. godini bila uporediva sa ukupnom godišnjom emisijom Njujorka.
Brzi razvoj veštačke inteligencije u 2025. godini imao je ozbiljne posledice po životnu sredinu, a pored toga, potrošnja vode povezana sa radom sistema veštačke inteligencije premašila je globalnu potražnju za flaširanom vodom.
Ovi podaci potiču iz istraživanja koje se fokusiralo isključivo na uticaj veštačke inteligencije, a ne na data centre u celini. Analiza je obuhvatila period naglog rasta upotrebe alata kao što su četbotovi i generativni modeli, čija je primena tokom 2025. godine doživela ekspanziju. Procenjeno je da su emisije gasova staklene bašte nastale usled upotrebe veštačke inteligencije dostigle više od osam odsto ukupnih globalnih emisija koje dolaze iz avio-saobraćaja.
Podaci ukazuju da bi ugljenični otisak sistema veštačke inteligencije u 2025. godini mogao da dostigne i do 80 miliona tona, dok bi potrošnja vode mogla da poraste na čak 765 milijardi litara.
Ovo je ujedno i prvi put da je uticaj veštačke inteligencije na resurse vode posebno procenjen, a rezultati pokazuju da je ta potrošnja bila više od trećine veća od ranijih procena ukupne potrošnje vode svih data centara.
Analiza se nadovezuje na ranije izveštaje Međunarodne agencije za energiju, koja je upozorila da savremeni data centri usmereni na veštačku inteligenciju troše električnu energiju u količinama uporedivim sa energetski najzahtevnijim industrijama, poput topionica aluminijuma. Prema tim procenama, ukupna potrošnja električne energije data centara mogla bi da se više nego udvostruči do 2030. godine.
Posebnu zabrinutost izaziva i brza izgradnja takozvanih "hiperskalnih" data centara. Samo jedan takav objekat može da proizvede emisije ugljen-dioksida koliko proizvede nekoliko međunarodnih aerodroma.
Istraživanje takođe ukazuje na problem nedovoljne transparentnosti. Izveštaji tehnoloških kompanija često ne pružaju dovoljno podataka ni za procenu ukupnog uticaja data centara, a kamoli za izdvajanje efekata koji se odnose isključivo na veštačku inteligenciju. U pojedinim slučajevima, u izveštajima o uticaju sistema veštačke inteligencije nisu uzimani u obzir ni indirektni faktori, poput količine vode koja se koristi za proizvodnju električne energije potrebne za njihov rad, prenosi "Gardijan".
Iako pojedine tehnološke kompanije navode da su uspele da smanje emisije iz svojih data centara zahvaljujući čistijim izvorima energije, istovremeno priznaju da su klimatski ciljevi sve teži za ostvarivanje.
Sve ovo otvara šira pitanja o tome ko snosi ekološke troškove tehnološkog napretka. Dok tehnološke kompanije ostvaruju profit od ekspanzije veštačke inteligencije, teret posledica po životnu sredinu u velikoj meri pada na društvo u celini, a trenutni podaci ukazuju da je ono što danas vidimo možda tek početak mnogo većeg problema.
Live
