Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara, splavara i dece. Svetog Nikolu su još za vreme njegovog života smatrali za svetitelja.
Običaji i verovanja
U narodu se veruje da Sveti Nikola, noć uoči praznika, obilazi dobru decu i deli poklone. Zato mnogi mališani čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, jer očekujući poklon od sveca.
U nekim krajevima održao se običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Običaji još govore da se danas nikako ne pere veš, čisti kuća i radi bilo kakvi kućni poslovi. Svetom Nikoli je posvećeno više od 1.100 crkava u Srbiji, piše RTS.
U narodu je običaj da se na ovaj praznik sadi pšenica kako bi izrasla do Božića, ali i daruju deca, a u skladu sa Čudotvorčevim opredeljenjem da pomaže siromašnima, trebalo bi se naći onima kojima je pomoć neophodna.
Ko je bio sveti Nikola
Razlog zbog kog je tako omiljen leži zapravo u ličnosti Svetog Nikole. Rođen je u gradu Patara u Maloj Aziji. Neobično duševan, zamonašio se i svoje bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio siromašnima, starima i nemoćnima. Pomagao je i tešio narod, širio veru, pravdu i milosrđe, donosio utehu, mir i dobru volju. Dobra dela činio je tajno, sakriven od bilo čijeg pogleda. Iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Deda Mrazu.
Upokojio se u starosti, 6. decembra, odnosno 19. decembra 343. godine. Slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u Bari i položene u crkvu svetog Jovana Preteče.
Kako je nastala krsna slava
Sveti Nikola, kao najčešća krsna slava u Srbiji, sigurno je najbolji je primer jedinstvenog običaja.
Naime, jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava.
Pre primanja hrišćanstva Srbi su bili mnogobožački narod. Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi poštovali, svaki dom je imao i svoje domaće božanstvo.
Po prirodi sentimentalni i vezani za domaće navike i običaje, u susretu sa hrišćanstvom, Srbi su se najteže odricali tih domaćih božanstava. Mudri i praktični Nemanjin sin, Sveti Sava, mnogobožačke kumire i idole, zamenio je velikim svetiteljima, koji su postali zaštitnici i pomoćnici srpskih domova, crkava i manastira, porodica i plemena, sela i gradova, pa i čitavih pokrajina i oblasti. Tako je nastala krsna slava, piše portalu SPC Eparhija austrijsko-švajcarske.