Magazin
Često nam nedostaje koncentracija, a ne pamćenje - neočekivani uzrok zaboravnosti
Svima se ponekad desi da zaborave nešto, ali kod pojedinih ljudi ta zaboravnost deluje beskrajno - ne pamtimo kada treba da stignemo na neku proslavu, zaboravljamo dogovore i pozive, izostajemo sa sastanaka, iako smo pročitali podsetnik. Zašto se savremeni čovek sve češće nalazi u ovom začaranom krugu da mnoge stvari jednostavno zaboravlja?
Ljudi svih uzrasta se žale na probleme sa zaboravljanjem - međutim, teške bolesti mozga koje oštećuju pamćenje uglavnom se javljaju nakon 65-70 godina, pa se postavlja pitanje zašto mladi ljudi i oni u najboljim godinama "gube" pamćenje?
"Najčešće nije u pitanju nedostatak pamćenja, već... pažnje. Ako je pažnja rasejana, osoba ne može da se koncentriše kada treba da se seti nečega. Ili, zbog nedostatka koncentracije, informacije brzo "cure", kaže neurolog Aleksandra Pojdaševa, a piše Komsomoljska pravda.
Kada kuvamo, slušamo neku emisiju ili vesti u pozadini, pokušavamo da shvatimo koji aktivnost dete danas ima i pokušavamo da zapamtimo nešto, verovatnoća da ćemo uspeti je mala. Ako pokušavamo da nešto zapamtimo, moramo se koncentrisati. Da li je onda multitasking je uglavnom kriv?
"Da. Naš mozak ne može efikasno da obrađuje više kognitivnih procesa (razmišljanje, pamćenje, donošenje odluka) istovremeno. Raspodela naše pažnje između različitih zadataka smanjuje produktivnost. Takođe je važno imati realna očekivanja od sebe. Ne zahtevajte previše. Na primer, nemojte se uznemiriti što ne možete odmah da zapamtite neku pesmu", pojašnjava doktorka.
Neki ljudi su prirodno, fundamentalno programirani da budu rasejani. Štaviše, mentalna brzina i pamćenje opadaju sa godinama, postepeno oko 40. godine. To je neizbežno, kao bore. Ali imamo mnogo mogućnosti za socijalnu adaptaciju i moramo ih iskoristiti.
Praktični saveti koje i doktori koriste
Imate problema sa pamćenjem brojeva telefona, lozinki ili adresa? Nosite svesku sa sobom u koju sve zapisujete. Ako često gubite stvari, izaberite određeno mesto za svaku od njih i uvek je tamo stavljajte. Vaši ključevi treba da budu uvek na određenom mestu, kao i telefon. Okačite poruku na vrata: ponesite novčanik, ključeve, dokumenta i pametni telefon. I bacite pogled na nju kada izlazite iz stana. Ja radim isto. To nije razlog da pomislite: 'Pa, ja sam kao star' To je normalan način da se rešite neprijatnosti, savetuje stručnjak.
Ipak, mnogi se plaše da zaboravnost i rasejanost mogu biti znaci početka demencije ili drugih bolesti mozga, a i anksioznost verovatno dodatno pogoršava situaciju.
"Pa ako se osećate anksiozno, vredi uraditi kompletnu procenu kognitivnog zdravlja. Medicinski stručnjak će koristiti specijalizovane testove da proceni različite funkcije vašeg mozga i utvrdi da li postoje neki problemi", ističe doktorka.
Live
