Ankete pokazuju da veliki broj roditelja aktivno podržava verovanje u Deda Mraza, tako što pomažu deci da pišu pisma, "šalju" ih na razne kreativne načine, organizuju iznenađenja, pa čak prave i male scenografije koje treba da dokažu da je Deda Mraz bio u njihovom domu. Upravo ta uključenost odraslih igra ključnu ulogu, a psiholozi izdvajaju tri glavna razloga zašto je ovaj lik za decu toliko "stvaran":
Deca veruju u čuda kada odrasli održavaju iluziju
Deca jesu otvorenija za fantastične priče od odraslih, ali to ne znači da će automatski poverovati u sve što im se kaže. Kada nema "dokaza" u stvarnom svetu, njihova vera brzo bledi.
Istraživanja pokazuju da priče o izmišljenim bićima, ako ih izgovori samo jedna osoba i bez dodatnih potvrda, retko ostavljaju dublji trag. Deca mogu da saslušaju tu priču, ali će se u ponašanju brzo vratiti realnosti. Sa Deda Mrazom je situacija drugačija: On ostavlja poklone, jede kolačiće, pojavljuju se tragovi cipela na podu, pisma dobijaju odgovor... Drugim rečima, priča se stalno "potkrepljuje", pa dete nema razlog da u nju sumnja.
Mašti je potrebna podrška
Kada više odraslih nezavisno jedni od drugih podržava istu priču, ona za dete dobija na težini. U eksperimentima u kojima su deci predstavljana izmišljena bića, mališani su više verovala da zaista postoje kada su istu priču ponavljale različite osobe, u različito vreme, uz konkretne "dokaze".
Slično funkcioniše i mit o Deda Mrazu. O njemu ne pričaju samo roditelji, već i vaspitači, vršnjaci, reklame, knjige, filmovi... Dete dobija utisak da je reč o opštepoznatoj činjenici, a ne o porodičnoj igri. Kada se priča ponavlja iz više izvora i uklapa u poznate obrasce prazničnih priča, mašta lako postane "činjenica".
Deca veruju jer vide da i odrasli "veruju"
Za decu, ponašanje odraslih često znači više od samih reči - a ako odrasli ulažu vreme, trud i novac u nešto, dete zaključuje da to mora biti stvarno.
Praznični rituali su snažan signal: Ukrašavanje jelke, priprema poklona, dogovori "da se ne zaboravi Deda Mraz", pa čak i glumljenje iznenađenja kada se pokloni "niotkuda" pojave ispod jelke. Prema istraživanjima, deca likove vezane za ovakve rituale smatraju stvarnijim nego mnoge druge likove koje nikada nisu videli.
Kada roditelji ostavljaju poklone preko noći, odgovaraju na pisma ili priređuju iznenađenja "bez povoda", dete logično zaključuje da iza svega stoji neko treći. Po njihovoj logici, niko ne bi prolazio kroz toliki trud samo zbog priče. Tako Deda Mraz postaje deo stvarnosti, a ne samo praznične tradicije, piše "RBK Trend".