Lepa, ali opasna? Šta je "sindrom novogodišnje jelke" i kako ga možete sprečiti

"Sindrom novogdišnje jelke" najčešće se ispoljava simptomima koji podsećaju na prehladu ili sezonsku alergiju. Zapušen nos, kijanje, curenje iz nosa, nadražene i suzne oči, svrab u grlu i uporan kašalj spadaju među najčešće tegobe. Kod osetljivijih osoba može se javiti i osećaj pritiska u grudima, kratak dah ili pogoršanje postojećih respiratornih problema. Kod nekih ljudi kontakt sa granama i iglicama izaziva i kožne reakcije poput crvenila, svraba ili blagog otoka, naročito na rukama i podlakticama.

Uzrok ovih reakcija nisu same jelke kao takve, već alergeni koje one nose sa sobom. Živa novogodišnja drvca često su prekrivena polenom i mikroskopskim gljivicama koje tokom rasta borave na kori i iglicama. Istraživanja su pokazala da na jednoj jelki može da se razvije više od 50 različitih vrsta plesni, od kojih su mnoge snažni alergeni. Kada se drvo unese u toplu i zatvorenu prostoriju, ove gljivice počinju intenzivno da oslobađaju spore u vazduh.

Merenja kvaliteta vazduha u prostorijama sa živim jelkama pokazala su da se koncentracija spora značajno povećava već nekoliko dana nakon unošenja drveta. Tokom prva tri dana broj spora iznosi oko 800 po kubnom metru vazduha, ali nakon četvrtog dana taj broj naglo raste. U roku od dve nedelje, koncentracija može dostići i do 5.000 spora po kubnom metru, što je dovoljno da kod mnogih ljudi izazove zdravstvene tegobe. Topao vazduh u zagrejanim stanovima i nedostatak ventilacije dodatno pomažu razmnožavanju buđi.

Podaci pokazuju da je oko 7 odsto osoba koje već imaju alergijske reakcije primetilo naglo pogoršanje simptoma upravo nakon unošenja žive jelke u dom. Ipak, slične tegobe mogu se javiti i kod onih koji ranije nisu imali probleme sa disajnim putevima.

Dobra vest je da se rizik od pojave sindroma božićne jelke može značajno smanjiti jednostavnim preventivnim merama. Prvi korak je pažljiv izbor drveta - jele se smatraju nešto "blažim" izborom u odnosu na smrče i borove, jer imaju manji alergeni potencijal. Pre unošenja u stan, jelku treba detaljno pregledati, naročito na mestima gde se zadržava vlaga, jer se tu uglavnom razvija buđ. Jedna od najčešćih vrsta plesni na božićnim jelkama prepoznaje se po tamnim mrljama sa svetlijim, žućkastim ivicama, prenosi "RBK Trend".

Tokom prazničnog perioda važno je redovno provetravati prostoriju u kojoj se jelka nalazi i izbegavati prekomerno zagrevanje. Prilikom ukrašavanja preporučuje se nošenje rukavica, kako bi se smanjio direktan kontakt sa alergenima. Za one koji žele potpuno bezbrižne praznike, veštačke jelke ostaju najbezbednija opcija - mogu se koristiti više godina, ne nose alergene i ne utiču na kvalitet vazduha u domu.