Auto bez vozača, novi poslovi, pomoć u učenju: Koje promene će nam AI doneti u 2026. godini

Do sada su mnogi koristili veštačku inteligenciju kao alat za pisanje, analizu i generisanje sadržaja, ali izgleda da se ta faza završava u 2026. godini. Fokus se pomera sa reči i slika na delovanje - AI sve češće dobija "telo" kroz robote, autonomne sisteme i pametne mašine koje se kreću, donose odluke i obavljaju zadatke u fizičkom prostoru.

AI sistemi će uskoro moći istovremeno da "vide", "čuju", analiziraju prostor i reaguju u realnom vremenu. Upravo tu se otvara novo poglavlje primene veštačke inteligencije u sledećim industrijama:

Dostava i taksi bez vozača

Autonomni AI uređaji već preuzimaju dostavu na kratkim relacijama u nekim zemljama, a sledeći korak je razvoj automatizovane isporuke koja će da traje samo nekoliko minuta.

U praksi, to znači da roboti, dronovi i autonomna vozila neće stajati ispred zgrade, već će ulaziti u kancelarije, poslovne komplekse, pa čak i u stambene objekte. Testiranja ovakvih sistema već postoje u nekim delovima sveta, a 2026. godina bi mogla da bude početak njihove šire komercijalne upotrebe.

Paralelno s tim, autonomni kamioni i autobusi sve češće prevoze teret - a uskoro i putnike - bez vozača. Do kraja 2026. očekuje se da ovakva vozila postanu redovan, mada još uvek ograničen, deo saobraćaja u pojedinim zemljama.

Autonomni taksiji u Moskvi uskoro prelaze iz test-faze u upotrebu sa pravim putnicima. Umesto prototipova, na ulice stižu vozila dizajnirana isključivo za vožnju bez čoveka za volanom. Ako regulatorni okvir to dozvoli, 2026. godina mogla bi da bude trenutak kada vožnja bez vozača postaje prava usluga.

Duži život, svemir, novi resursi: Naučni izazovi sa kojima će se svet suočavati do 2050. godine

Obrazovanje: Svako ima ličnog mentora

Obrazovanje je takođe ušlo u fazu integrisanja AI sistema. Veštačka inteligencija više nije samo pomoćni alat, već aktivni učesnik u procesu učenja.

AI lični digitalni asistenti kreiraju individualne planove ulenja, prate napredak, prilagođavaju tempo i služe kao stalni "pomoćnici" - od učenja jezika do složenih stručnih tema. Tokom 2026. godine ovakav pristup će postati standard na mnogim univerzitetima, u korporativnim programima i onlajn obrazovanju.

Nova zanimanja: Ne pobeđuje mašina, već čovek koji zna da je koristi

Realna podela na tržištu rada se već nazire: Tu su oni koji znaju da rade sa AI - i oni koji je ignorišu. Razlika u produktivnosti kod ovih radnika je sve vidljivija, a u 2026. godini će možda biti i presudna.

Umesto jednog alata za sve, uskoro ćemo dobiti sisteme prilagođene konkretnim zadacima: Programiranju, analizi podataka, učenju jezika, zapošljavanju... Istovremeno se pojavljuju i nova zanimanja: Od stručnjaka za bezbednost i pouzdanost AI sistema, preko inženjera koji treniraju robote u simuliranim okruženjima, pa i do "dizajnera lekova" koji koriste algoritme za modelovanje molekula.

Zdravstvo i biologija: Tiha revolucija

Zbog strogih pravila, primena AI u medicini napreduje oprezno, ali zato u farmaciji i biotehnologiji promene idu brže. Neuronske mreže sve češće pomažu u analizi molekula, predviđanju interakcija i skraćivanju vremena potrebnog za razvoj novih lekova. Ovo postepeno menja i strukturu tržišta rada, jer se pojavljuje potražnja za stručnjacima koji razumeju i biologiju i algoritme.

Energetika: Sporo, ali neizbežno

Energetski sektor još uvek zaostaje u primeni veštačke inteligencije, uglavnom zbog zastarele infrastrukture. Ipak, pritisak na efikasnost i uštede će možda uskoro učiniti da AI postane neizbežno rešenje, prenosi "RBK Trend".

Trenutno se algoritmi najviše koriste za prognozu potrošnje, ali sve više pažnje dobijaju i optimizacija mreže, upravljanje punjačima, kao i rano otkrivanje gubitaka i curenja. Iako promene neće biti brze, energetika bi u narednim godinama mogla postati jedna od ključnih oblasti automatizacije.