Nisu sve zdrave navike uvek i bezazlene - neke od njih, ako se sprovode bez mere, mogu dodatno da nam opterete organizam i podstaknu hroničnu upalu.
Iako na upalu utiče više faktora, svakodnevne navike imaju ključnu ulogu. Upravo zato lekari izdvajaju pet "zdravih" rutina koje mogu imati suprotan efekat:
Prekomerno vežbanje
Intenzivan trening se često doživljava kao znak discipline i snage volje, ali preterano i učestalo naprezanje tela može napraviti više štete nego koristi. Kada organizam nema dovoljno vremena za oporavak, dolazi do hroničnog fizičkog stresa, povećanja nivoa kortizola i mikroskopskih oštećenja mišića koja ne stignu da se izleče.
Istraživanja pokazuju da veoma dugi i naporni treninzi podstiču lučenje proupalnih markera. Vremenom, stanje poznato kao sindrom pretreniranosti može dovesti do čestih povreda, konstantnog umora, bolova u zglobovima i oslabljenog imuniteta.
Iako vežbanje umerenog do jačeg intenziteta ima brojne koristi za srce i metabolizam, ključ leži u balansu. Dani odmora, san i adekvatna ishrana neophodni su kako bi telo imalo priliku da se oporavi.
Nedovoljan unos hrane
Preskakanje obroka ili redovan unos premalih porcija često se navode kao nužan korak ka mršavljenju, ali nedovoljno obilna ishrana može ozbiljno ugroziti zdravlje. Kada telu nedostaju osnovni nutrijenti, narušava se ćelijska obnova i proizvodnja energije, što aktivira unutrašnje mehanizme stresa.
Telo tada ulazi u "režim opasnosti", što dugoročno može podstaći upalne procese. Ako se takva ishrana kombinuje sa intenzivnim vežbanjem, stres na organizam se dodatno pojačava - imuni sistem i tkiva nemaju dovoljno resursa za popravku, a oksidativna oštećenja se gomilaju.
Znaci da telu nedostaje energija uključuju opadanje kose, lomljive nokte, maglu u glavi, razdražljivost, stalni umor, slabije rezultate treninga i bolove u mišićima. U takvim situacijama, važno je prilagoditi ishranu stvarnim potrebama organizma.
Preterano uzimanje suplemenata
Nekontrolisano uzimanje suplemenata može pojačati upalne procese, iako je ta navika često sinonim za brzo poboljšanje zdravlja. Prevelike količine pojedinih dodataka ishrani mogu opteretiti jetru, creva i nervni sistem, narušiti biohemijsku ravnotežu i povećati upalu.
Na primer, visoke doze vitamina A mogu da se akumuliraju u telu i poremete imuni odgovor. Slično tome, neuravnotežen unos masnih kiselina, kao i uzimanje gvožđa bez preporuke lekara, može povećati oksidativni stres.
Koristitie suplemente samo kada zaista postoji potreba, uz praćenje znakova poput umora, problema sa varenjem ili nelagodnosti u predelu jetre.
Prenaprezanje i hronični stres
Stalna žurba, prekovremeni rad i guranje tela do samih granica često se slave kao znak ambicije i uspeha. Međutim, dugotrajno izlaganje fizičkom i psihičkom stresu aktivira stanje "bori se ili beži", tako da telo ostaje u stalnoj pripravnosti.
Takav režim održava povišen nivo kortizola i aktivira imuni sistem, što dovodi do rasta inflamatornih markera. Istraživanja pokazuju da radne nedelje duže od 60 sati mogu biti povezane sa višim nivoima upale u odnosu na standardno radno vreme.
Simptomi ovakvog stanja uključuju umor, probleme sa spavanjem, promene raspoloženja, anksioznost, glavobolje, digestivne tegobe i češće infekcije. Postavljanje jasnih granica, redovni odmor, boravak u prirodi i tehnike za upravljanje stresom mogu značajno ublažiti ove efekte.
Dugotrajno periodično gladovanje
Periodično gladovanje se često povezuje sa boljim metabolizmom, gubitkom kilograma i dugovečnošću, ali preterivanje može imati neželjene posledice. Iako kratki periodi posta mogu biti korisni za neke ljude, produženi post može privremeno povećati upalu.
Istraživanja pokazuju da gladovanje u trajanju od 48 sati ili duže može dovesti do rasta inflamatornih markera. Ovi pokazatelji se uglavnom vraćaju u normalu nakon ponovnog unosa hrane, što ukazuje da je reč o reakciji na stres, a ne o trajnom oštećenju.
Pored toga, simptomi poput vrtoglavice, razdražljivosti, slabe koncentracije i hormonskih poremećaja znak su da telo trpi prevelik pritisak, prenosi "Jahu helt".
Umereniji pristup, sa kraćim periodima posta od 12 do 14 sati i pažljivim osluškivanjem sopstvenog organizma, često je održivija i bezbednija opcija.