Koje zemlje u Evropi najviše koriste AI - a koliko je popularna u Srbiji

Generativna veštačka inteligencija više nije tehnološka novost, već alat koji milioni ljudi u Evropi koriste svakodnevno za posao, učenje i lične potrebe. Alati ČetGPT, Džeminaj i Grok omogućavaju kreiranje teksta, slika, koda i drugih sadržaja, na osnovu jednostavnih upita korisnika.

Prema podacima Evrostata, oko trećina stanovnika Evropske unije uzrasta od 16 do 74 godine koristila je generativnu AI bar jednom tokom 2025. godine. Ipak, razlike među zemljama su izražene.

Među 33 evropske zemlje, upotreba generativne AI kreće se od 17 odsto u Turskoj do čak 56 odsto u Norveškoj. Unutar EU, najniži nivo beleži Rumunija sa 18 odsto, dok je Danska na vrhu sa 48 odsto.

Najmanje dve od pet osoba koristile su generativnu AI u 13 zemalja: Švajcarskoj (47 odsto), Estoniji (47), Malti (46), Finskoj (46), Irskoj (45), Holandiji (45), Kipru (44), Grčkoj (44), Luksemburgu (43), Belgiji (42) i Švedskoj (42 odsto).

S druge strane, ispod četvrtine stanovništva (manje od jedne u četiri osobe) koristi ove alate u više zemalja juga i jugoistoka Evrope. Pored Turske i Rumunije, tu su Srbija sa 19 odsto, Italija i Bosna i Hercegovina sa po 20 odsto, Severna Makedonija sa 22 odsto, kao i Bugarska i Poljska sa po 23 odsto.

Iako je Srbija među zemljama sa nižim procentom korišćenja, primetan je rast interesovanja, naročito u lične svrhe - od učenja i prevođenja do svakodnevne organizacije i kreativnog rada. To ukazuje na potencijal za brži napredak uz bolju digitalnu edukaciju i dostupnost alata.

Stope usvajanja veštačke inteligencije obično prate opštu digitalnu osnovu zemlje. Zemlje koje pokazuju najveću stopu usvajanja, poput Danske i Švajcarske, već su veoma napredne u digitalizaciji, prema rečima istraživača.

Među velikim ekonomijama EU, Italija (20 odsto) i Nemačka (32 odsto) su ispod proseka Unije od 33 odsto, dok su Španija (38) i Francuska (37 odsto) iznad tog nivoa.

Regionalne razlike su jasne: Nordijske i digitalno najrazvijenije zemlje prednjače, zapadna Evropa je neujednačena, dok jug, istok i Balkan zaostaju. Ključni faktori nisu samo dostupnost tehnologije, već i digitalna pismenost i razumevanje kako AI može konkretno da pomogne u svakodnevnom životu i radu.

U EU u proseku 25 odsto ljudi koristi generativnu AI iz ličnih razloga, dok je 15 odsto koristi u poslovne svrhe. U svim zemljama lična upotreba je češća od profesionalne, prenosi "Juronjuz".

Najređa je primena u formalnom obrazovanju: U EU svega 9 odsto ljudi koristi AI u te svrhe. Najviše stope imaju Švedska i Švajcarska sa po 21 odsto, dok je Mađarska na dnu, sa samo 1 odsto.