"Brejn rot" i "AI slop": Ko i koliko zarađuje na AI video snimcima na društvenim mrežama

"AI slop" (AI bućkuriš), to jest kratki snimci generisani putem veštačke inteligencije, se proizvodi u velikim količinama, pažljivo je prilagođen algoritmima i donosi milionske prihode, iako je često veoma niskog kvaliteta.

Krajem novembra 2025. godine je objavljena analiza koja je pokazala kako takvi AI snimci sve više dominiraju Jutjubom i drugim platformama.

Pod pojmom "bućkuriš" podrazumevaju se video snimci napravljeni generativnim AI alatima, uz minimalnu ili nikakvu ručnu obradu. Njihov glavni cilj nije informisanje ili zabavljanje gledalaca, već prikupljanje što većeg broja pregleda, pretplatnika i prihoda od oglašavanja.

Autori izveštaja dodatno uvode i pojam "trulež mozga", kojim opisuju još ekstremniji oblik ovog sadržaja - kratke, upečatljive i često iritantne video formate koji su dizajnirani da izazovu zavisnost i postepeno umanje pažnju korisnika.

Procenjuje se da između 21 i 33 odsto video snimaka u Jutjub Šorts preporukama može spadati u kategoriju niskokvalitetnog AI sadržaja. To znači da bi svaki treći video u preporukama mogao biti automatski generisan. Istraživači su do ovog zaključka došli tako što su otvorili novi nalog i analizirali prvih 500 video snimaka koji su im se pojavili. 

AI se vrti u krug? Studija otkrila da koristi svega 12 kreativnih motiva

Gde su ovakvi video snimci najpopularniji

Španija se izdvaja kao zemlja sa najvećim brojem pretplatnika na kanale pokrenute veštačkom inteligencijom - preko 20 miliona ljudi prati ovakve sadržaje. Ipak, po broju pregleda Španija je na petom mestu, sa oko 2,52 milijarde.

Južna Koreja je apsolutni lider po broju pregleda AI video snimaka, sa više od 8,4 milijarde. Po broju pretplatnika zauzima šesto mesto, sa 11,53 miliona. Sjedinjene Američke Države su treće i po broju pregleda i po broju pretplatnika, sa 3,39 milijardi pregleda i 14,47 miliona pretplatnika. Pakistan je drugi po broju pregleda, sa 5,34 milijarde, ali je peti po broju pretplatnika, sa 11,94 miliona.

Ko zarađuje od "AI bućkuriša"

Najveću korist od ovakvog sadržaja nemaju gledaoci, već vlasnici kanala i kompanije koje su naučile da masovnu produkciju jeftinih video snimaka pretvore u profitabilan posao.

Model je jednostavan: Proizvodi se veliki broj kratkih klipova, oni se upakuju u prepoznatljive, često "deci prilagođene" ili lako klikabilne narative, optimizuju za algoritme i zatim se šire kroz sistem preporuka same platforme.

U izveštaju se navodi da ovi kanali funkcionišu kao "fabrike sadržaja" - uspešan format se beskonačno kopira, a brzina proizvodnje postaje važnija od kvaliteta.

Stručnjaci su procene zarade zasnovali na javnim kalkulatorima i modelima monetizacije na Jutjubu, uzimajući u obzir broj pregleda i prosečan prihod po hiljadu pregleda. Iako ovi iznosi nisu zvanično potvrđeni, daju jasnu sliku razmera tržišta. Na vrhu liste nalazi se indijski kanal "Bandar Apna Dost", koji sa više od 2 milijarde pregleda ostvaruje procenjeni godišnji prihod od oko 4,25 miliona dolara. Sledi južnokorejski kanal "Three Minutes Wisdom", sa procenjenih 4,04 miliona dolara godišnje.

Šta se dešava kada algoritmi preuzmu platforme

U studiji se naglašava da problem nije sama veštačka inteligencija, već podsticaji koje kreiraju algoritmi platformi. Generativni alati mogu biti korisni, ali u postojećem sistemu nagrađuje se količina, a ne kvalitet.

Algoritmi favorizuju učestalost objavljivanja, stopu klikova i zadržavanje pažnje, što dovodi do sve jeftinijeg i sadržaja koji se iznova ponavlja, prenosi "RBK Trend".

Platforme, pre svega Jutjub, javno priznaju da problem postoji, ali trenutno postupaju oprezno. U izjavama za medije navode da ne podstiču obmanjujući ili niskokvalitetan sadržaj i da stalno unapređuju sisteme preporuka i moderiranja, iako praksa pokazuje da algoritmi i dalje daju prednost obimu nad suštinom.