Magazin

Tradicija i ručni vez kao inspiracija za umetnost: Izložba modela "Belo na belo"

Stilizacija narodne nošnje, mešavinom istorije, umetnosti i dizajna, glavna je karakteristika izložbe modnih dizajnerki Dragane Nikolajević i Vesne Matijević. Kombinacija stilova prikazuje klasične elemente srpske istorije i ručnog rada na drugačiji i svež način.
Tradicija i ručni vez kao inspiracija za umetnost: Izložba modela "Belo na belo"© Приватна архива

Na izložbi se mogu videti tradicionalni ornamenti inkorporirani u savremeni i minimalističkim kostim. Dizajnerke su svojim interpretacijama prikazale da tradicionalni motivi mogu besprekorno da se uklope sa modernim tehnikama i siluetama.

''Ono što sam ja primenila se inače ne koristi u klasičnom ručnom radu, a to je lasersko sečenje materijala, kojim sam uspela da dobijem efekat čipke i tog veza,'' kaže Drana Nikolajević za RT Balkan.

''Opredelila sam se za takav vid rada i obradu materijala, jer sam htela da odstupim od klasičnog materijala za narodne nošnje, kao što su pamuk ili košuljarsko platno. Iako savremeni materijal koji sam iskoristila u sebi sadrži pamuk, rađen je potpuno drugačijim tehnologijama. Želela sam da napravim jednu stilizaciju narodne nošnje upotrebom modernog materijala i tehnika za postizanje efekata ručnog veza.

Omogućilo mi je da postignem jednu vrstu preciznosti i dobijem zadovoljavajuće linije i ivice. Isečene elemente onda mogu da apliciram na odevne predmete koji će dobiti novu reljefnost i rustičnost.''

Iako se širom Srbije i u Beogradu i dalje održavaju mnoge izložbe i manifestacije koje imaju za cilj da pomognu u oživljavanju i čuvanju ručnog rada našeg regiona, ipak, vreme u kome živimo, uticalo je na gubljenje veze između čoveka i narodne tradicije. 

''Mislim da se prilično gubi ta veza, a razlog je brzina kojom se promene dešavaju, ne samo u umetnosti, nego u životu uopšte. Ručni rad zahteva drugačiji pristup, dosta vremena. Ranije se najviše praktikovao u zimskom vremenu, jer su su žene tada imale manje posla oko kuće, još manje van nje. Danas imamo dosta brz ritam života i ukoliko se neko bavi određenom profesijom, ima manje vremena da se posvećuje ovakvom radu. Takođe, imamo dosta upliva društvenih mreža u svakodnevni život, tako da ono vreme koje bi se ranije koristilo za bavljenje nekim ručnim radom, danas se uglavnom provodi na društvenim mrežama,'' smatra Dragana. 

Uprkos manjoj zastupljenosti, tradicionalne tehnike i elementi narodne nošnje se i dalje mogu videti u svetu i neposredno u našoj blizini, počevši od starinskih predmeta, koje svako može pronaći u svojoj kući.

''Naravno, postoji i dalje interesovanje za našu kulturu i tradiciju, jer je ona toliko bogata. Motivi iz našeg regiona su korišćeni i kod kreatora visoke mode. Zanimljivo je da se danas u drugim granama nauke uviđaju prednosti ručnog rada, kao na primer u terapeutske svrhe, jer pomažu u opuštanju i skretanju misli sa određenih problema.

Svako ko ima želju da istražuje i očuva ovaj deo naše istorije može to da uradi. Ja sam krenula od radova i vezova moje bake, potrudila sam se da te šare i motive osavremenim. Zbog toga, svako može da uradi nešto slično i posveti se tome i očuva tradiciju kroz porodične vrednosti, što jeste razlog zašto je važno da se tradicija očuva.''

Izložba je otvorena u Maloj galeriji ULUPUDS-a i traje do 28. januara.

image