Više od 50 godina pre nego što je ČetGPT mogao da vam kaže šta da kuvate za večeru, jedan naučnofantastični film iz 1968. godine oblikovao je način na koji razmišljamo o mašinama koje razgovaraju s nama. U filmu 2001: Odiseja u svemiru, svemirsku letelicu na putu ka Jupiteru kontroliše HAL, kompjuter koji razmišlja samostalno i ima sopstvenu agendu. Kako se radnja odvija, HAL prestaje da sarađuje sa ljudskim astronautima kojima je programiran da pomaže i na kraju im isključuje sisteme za održavanje života. HAL je posejao ideju u javnoj mašti: da će jednog dana naše mašine postati toliko inteligentne i toliko slične ljudima da više nećemo moći da ih kontrolišemo?
U tu mogućnost nikada nismo prestali da verujemo. Sa nedavnim pojavljivanjem generativnih AI programa koji mogu da pišu, stvaraju živopisne slike i obavljaju mnoštvo zadataka umesto nas, neki stručnjaci veruju da su superinteligentne mašine iz naučne fantastike veoma blizu.
Ali, iako su sposobnosti četbotova impresivne, postavlja se pitanje da li ove tehnologije zaista predstavljaju korak ka mašinama koje razmišljaju i deluju poput ljudi, ili čak ka sistemima koji bi mogli postati opasni po čovečanstvo, piše Nešnal džiografik.
"To jeste bitno pitanje. Neki stručnjaci kažu da je u pitanju samo marketinško preterivanje tehnološke industrije. Ali drugi veruju da su mašine koje nadmašuju ljudsku inteligenciju po mnogim važnim merilima, dok istovremeno slede sopstvene ciljeve, uključujući samoodržanje po cenu ljudskog života, bliže nego što javnost misli", napominju naučnici.
Današnji, takozvani AI alati mogu da pišu muziku, stvaraju ubedljive eseje i sa empatijom razgovaraju o vašim problemima u vezama, da navedemo samo neke mogućnosti.
Deo problema u definisanju veštačke inteligencije je to što se "naša definicija inteligencije stalno menja", podsećaju stručnjaci. "Određene stvari smatramo pokazateljima inteligencije, a kada shvatimo da se one mogu uraditi bez onoga što bismo nazvali inteligencijom, mi menjamo svoju definiciju", ističu.
Danas, tehnološke kompanije oslanjaju se na našu predstavu o tome šta znači biti inteligentan kako bi njihovi proizvodi delovali što više nalik ljudima. Čet GPT je obučen na ogromnim količinama teksta koji su stvorili ljudi i na obrascima razgovora, kako bi predvideo najverovatniju sledeću reč u dijalogu.
Njegove prediktivne sposobnosti su toliko dobre da njegovi odgovori često zvuče ljudski, utisak koji dodatno pojačava upotreba zamenica u prvom licu i emocionalnog jezika. Ipak, stručnjaci se uglavnom slažu da generativni AI alati nisu svesni: "Unutra nema nikakvog 'ja'. Zamišljamo um koji ne postoji", pojašnjavaju.
Veštačka inteligencija: stvarna pretnja ili ipak naučna fantastika
Teorija da bi veštačka inteligencija mogla da uništi čovečanstvo uglavnom potiče iz naučne fantastike i često odražava način na koji ljudi doživljavaju moć i ponašanje velikih sistema i korporacija. Po jednom gledištu, taj strah je preuveličan i više govori o ljudskim projekcijama nego o realnim sposobnostima mašina.
S druge strane, veća zabrinutost odnosi se na konkretne i neposredne rizike: zloupotrebu tehnologije, narušavanje privatnosti, ekološke posledice i štetan uticaj neadekvatno kontrolisanih sistema na ljude. Veštačka inteligencija ne mora biti svesna da bi bila opasna, dovoljno je da bude moćan alat u pogrešnim rukama ili da deluje bez jasnih ograničenja.