Svaka velika životna promena može biti stresna, bilo ona pozitivna ili negativna. Stres je način na koji reagujemo kada se osećamo da smo pod pritiskom ili pretnjom. Obično se dešava kada smo u situaciji koju ne možemo da kontrolišemo.
Kako stres utiče na zdravlje, bila je tema istraživanja dva psihijatra šezdesetih godina prošlog veka. Ričard Rahe i Tomad Holms, ispitivali su više od 5.000 zdravstvenih kartona pacijenata, kako bi videli da li su neki stresni periodi u njihovim životima doveli do bolesti. Rezultat je pomogao da se stvori takozvana "Holmsova i Raheova skala stresa", lista od 43 stresna životna događaja koji mogu doprineti bolesti. Na ovoj listi našle su se i pozitivne i negativne situacije koje izazivaju stres. Ovo su neki od najstresnijih događaja u životu čoveka:
Gubitak bliske osobe - nakon čega čovek misli da se nikada neće oporaviti, ali zbog bliskih osoba ili članova porodice sa kojima je povezan i kojima je potreban, ipak se vraća svakodnevnici. Ovo je najteža prepreka u životu i da se preživi potrebno je mnogo i hrabrosti ali i truda.
Selidba – iako se ljudi većinom sele u potrazi za boljim uslovima, boljim stanovima, boljim delovima grada...visoko je rangirana kao jedna od najstresnijih dođagaja u životu. Pakovanje, kupovina, trošenje neplaniranih sredstava, prilagođavanje novoj sredini, traženje prave škole za dete, samo su neki od razloga zasto se selidba tretira kao jedna od najstresnijih okolnosti.
Otkaz na poslu - ostanak bez primanja, a i potraga da se što pre nađe novi izvor istih. Pored tih egzistencijalnih stvari, tu su i organizacione, da li je posao blizu ili daleko od kuće, koje je radno vreme, ko će pričuvati decu do povratka sa posla.
Razvod - kao kraj jedne etape u životu u koji se ulagala energija, volja i najjača od svih, ljubav. Potrebno je mnogo vremena da se smire uzburkali duhovi, podeli imovina, razgovara o deci, uskladi novi život sa životom starog partnera zbog dece, a iziskuje mudrost, ali i energiju, vreme i novac.
Stres je prirodna reakcija tela koja uzrokuje mnoge fiziološke promene. Kada su ljudi pod stresom, njihovo telo oslobađa mnoge hemikalije i hormone, između ostalih kortizol i adrenalin koji telo pripremaju za situaciju "bori se ili beži". Ova reakcija je deo ljudske fiziologije i pomaže da se odreagije kako bi se pre svega zaštitio život, navodi Majo klinika. Prate ga povećani puls i ubrzano disanje, zastoj sistema za varenje, povećan protok krvi i slabljenje imuniteta.
Na žalost, telo ne prepoznaje razlike između neposredne fizičke opasnosti i stresa od životne promene. Životne promene i stres koje one izazivaju, izazivaju istu reakciju tela kao kada smo u neposrednoj opasnosti od lava. Budući da stresovi traju duže od situacije kad ste fizički ugroženi, toliko duže se i luče svi pomenuti hormoni u telu. Na taj način, remeti se prirodni balans i pojavljuju prvi znaci da čovek ne može da kontroliše na pravi način svoj odgovor na stres:
- Loš imuni sistem
- Nesanica
- Anksioznost
- Bol ili tenzija u mišićima
- Visok krvi pritisak
- Bolesti srca
- Gojaznost
- Depresija
Kako i pozitivne i negativne životne promene mogu kod nekoga izazvati stres, tako bi trebalo i preuzeti neke od koraka kako bi se telo pripremilo na vreme ili tokom izloženosti stresu.
Da bi ublažio simptome i upravljao čak i najvećim stresorima u životu, doktorka Fransoaz Adan preporučuje ova tri koraka:
Preduzmite akciju
Vaše telo je pripremljeno da deluje, pa samo napred i pokrenite se fizički. "Stegnite mišiće, otpustite i protresite ih. Možete marširati u mestu ili iscediti mokar peškir i 30 do 60 sekundi ćete ponovo pokrenuti vaše telo i vratiti ga u fizičku stabilnost", smatra ova doktorka.
Dišite
Pritisnite "dugme za pauzu" i uključite se i usmerite pažnju poptuno na sebe i svoje telo. "Ovde sam. Tako je kako je. Prihvatam sve što dolazi, ne kontrolišem", savetuje doktorka Adan.
Osećaj se dobro
Odvojiti najmanje 30 sekundi za ovaj korak. "Razmislite na čemu ste zahvalni. Pevajte uz svoju omiljenu numeru. Nekada kažem svojim klijentima da drže plastelin na svojim stolovima i da odvoje minut za igru", savetuje doktorka Fransoaz.
Istraživanja pokazuju da će se korišćenjem ove vrste vežbi, za otprilike pet do deset minuta dnevno, doći do poboljšanja zdravlja, dugovečnosti i produktivnosti. Iako je ovo posebno važno nakon stresnih životnih događaja, bolje je da to postane svakodnevna navika, kao odbrana od preterane reakcije tela na izloženost stresu koja vodi u bolest.