Jaje dinosaurusa staro 70 miliona godina krije veliko iznenađenje

Jedno jaje dinosaurusa veličine grejpfruta, pronađeno u jednom fosilnom ležištu u Kini, donelo je paleontolozima veliko iznenađenje. Umesto embriona dinosaurusa ili sedimenata, unutrašnjost jajeta bila je ispunjena svetlucavim kristalima.

Ova retka pojava pruža istraživačima jedinstvene informacije o strukturi ljuske. U ovom slučaju reč je o do sada nepoznatoj vrsti jajeta, opisanoj u naučnom radu godine koji je predvodio paleontolog iz Kine. Ovo jaje je i među prvim jajima dinosaurusa, a pronađeno je u regionu koji je mnogo poznatije po fosilima kornjača iz paleolita, sisara i ptica.

Jaje je zapravo bilo jedno od dva otkrivena, a su oba pripisana istom rodu klasifikacije jaja, ili oogenusu. Pošto ni jedno jaje nije sadržalo embrion, ne može se sa sigurnošću reći koji dinosaurus ih je sneo.

Smatra se da su to jaja dinosaurusa, jer mikrostruktura ljuski bolje odgovara jajima drugih dinosaurusa nego jajima koje su položile druge grupe životinja, poput gmizavaca ili ptica. Upravo je ta mikrostruktura navela naučnike na zaključak da je reč o novoj vrsti jajeta.

Pored toga, analiza ljuske, uključujući kristalizaciju kalcita, može naučnicima pružiti dragocene informacije o uslovima okruženja u kojem je fosil nastao.

Da bi se unutar dinosaurusovog jajeta formirali  kristali, potrebno je da se dogodi nekoliko stvari. Prvo, embrion mora da se raspadne, ostavljajući jaje prazno. Zatim, podzemna voda polako prodire u praznu ljusku kroz mikropore i pukotine. Minerali rastvorani u toj vodi talože se unutar ljuske, postepeno gradeći kristale.

U radu objavljenom ranije ove godine, tim naučnika je koristio kristale kalcita u drugom dinosaurusovom jajetu kako bi direktno odredio starost samog jajeta.

Pošto su ti kristali taloženi iz podzemne vode nakon što je jaje zakopano, oni takođe mogu sačuvati informacije o tečnostima koje su prolazile kroz fosilno ležište i o geohemijskom okruženju originalnog gnezda, Sajens Alert.

Takođe, oni su samo jedan od načina na koje naša planeta može da sačuva istoriju života koji je naseljava, od pećinskih kostiju prekrivenih mineralima do kostiju koje polako zamenjuje blistavi kristal.