Badnji dan - dan kad se u kuću unosi sreća, zdravlje, napredak

Badnji dan započinje rano i traje do kasno - ujutru, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom unosi u kuću. Uz drvo se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami. Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak, piše RTS.

Simbol badnjaka

Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta - badnjaku. Ovo mla­do dr­vo, obič­no hra­sto­vo, sim­bo­li­še Hri­sta i nje­gov ula­zak u svet. Lo­že­nje bad­nja­ka pred­sta­vlja to­pli­nu Hri­sto­ve lju­ba­vi. Za­tim, bad­njak je pod­se­ća­nje na dr­vo ko­je su pa­stiri do­ne­li u pe­ći­nu i ko­je je pra­ved­ni Jo­sif za­lo­žio ka­ko bi se tek ro­đe­ni Bo­go­mla­de­nac za­gre­jao u hlad­noj pe­ći­ni.

Badnjak je simbol novog života i nade. Ima još jed­no tu­ma­če­nje: bad­njak je na­go­ve­štaj Hri­sto­vog stra­da­nja i Nje­go­vog kr­sta. Ime badnjak povezano je sa rečju bdeti budući da se na taj dan bdelo čekajući Rođenje Gospoda i Spasa Isusa Hrista. Sla­ma ko­ja se uno­si u ku­ću pod­se­ća­nje je na onu sla­mu iz ja­sa­la na ko­ju je Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca po­lo­ži­la tek ro­đe­nog Go­spo­da. Ta­mjan ko­jim se ka­di ku­ća, kao i da­ro­vi ko­ji se sta­vlja­ju u sla­mu, pod­se­ća­nje su na da­ro­ve ko­je su do­ne­li mu­dra­ci sa Is­to­ka i nji­ma da­ro­va­li No­vo­ro­đe­nog Hri­sta, piše na portalu SPC.

Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, a ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Tokom seče, vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju, odnosno ne sme se zaustaviti na nekom drvetu, a kada se donese kući, uspravi se pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, uoči Božića, kada se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću. Uz pečenicu i Badnjak, unosi se i slama koja se posipa po celoj kući.

Kada se unesu pečenica, Badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Obično se priprema pasulj prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela. Badnji dan i Božić nerazdvojni su ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih. Narodni običaji oko Badnjeg dana stari su vekovima i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo.

Jedan od običaja je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje trenutak rođenja Hristovog. Prema verovanjima i na Badnji dan ništa ne treba iznositi iz kuće.

U pravoslavnim hramovima se služi liturgija, kao i večernja služba sa paljenjem badnjaka. U Hramu Svetog Save u Beogradu liturgija na Badnji dan se služi od devet sati, a paljenje badnjaka u 16 časova. Božićna liturgija počeće u ponoć, kao i ujutru u devet sati.

Ovaj praznik obeleževaju sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju julijanski kalendar, dakle pored naše, obeleževaju je i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, starokalendarci u Grčkoj, kao i monaštvo na Svetoj gori i egipatski Kopti.

Običaji na Badnji dan u Rusiji

Srpska i ruska božićna tradicija razlikuju se u običajima, ali dele snažnu versku simboliku. Dok je u Srbiji centralni običaj seča i paljenje badnjaka uz tradicionalne stihove "Koliko varnica, toliko parica" i kuvano vino, u Rusiji se Božić obeležava svečanim ukrašavanjem hramova, jelkama i postavljanjem jasala sa prikazom Hristovog rođenja. Za Sočeljnik, kako se još naziva Badnji dan je posebno važan post - vernici tradicionalno ne jedu do pojave "prve zvezde", koja danas simbolično predstavlja sveću na kraju liturgije, nakon čega je dozvoljen obrok.