Šta uraditi sa novčićem iz česnice

Rano ujutro na Božić posle Svete Liturgije, domaćica zamesi testo od kojeg peče česnicu. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Osoba koja dobije deo česnice u kojoj je novčić, biće srećna i uspešana tokom cele godine, a običaj je da se uvek se lomi rukama i nikada ne seče nožem.

Naziv česnica vezuje se za reči čest, jer se ovaj svečani hleb lomi i deli svakom članu domaćinstva, a prema narodnom verovanju, ona simbolično podseća na Hristovo rođenje. 

Radost najmlađih - parica iz česnice

Lomljenje česnice je poseban doživljaj za Božić - obično je lomi domaćica, a ukućani, posebno oni najmlađi se utrkuju da im ona da parče kako bi im možda dala deo gde je parica. Novčić koja se pronađe u česnici smatra se posebnom i, po narodnom verovanju, ne bi trebalo da se baci, izgubi niti da se njime nešto plaća.

Najčešće se čuva u novčaniku kao simbol sreće i napretka, ali nekad davno se parica otkupljivala drugim novcem od onoga ko ga je pronašao u česnici.

I pita i pogača

Kako se česnica pravi, zavisi od kraja do kraja:

"Južno od Save i Dunava česnica je tipa pogače, negde se obeležavala, pravile su se rupice sa vlatima slame, stavljale su se, pored pare, kukuruz, pasulj, dren, deo kućnog praga, deo jarma... I kako se lomila česnica uveče, šta je ko dobio, to je značilo šta će ko od ukućana tokom godine raditi, koja će mu biti zaduženja, dakle, podela posla.

Severno od Save i Dunava česnica je tipa suve pite sa orasima i u nju se stavljala uglavnom para, ko je imao - dukat ili zlatnik, on je stvaljao u česnicu i ko izvuče - taj će biti uspešan i napredan tokom naredne godine jer zapravo Božić je početak početaka. Kod nas se nije u ovom delu Balkana kao i kod Bugara i Makedonaca, toliko slavila Nova godina ni obeležavao taj početak. Božić je početak novog leta, nove godine, rađanja, a Mali Božić koji nam dolazi 14. januara - to je da se potvrde sve te radnje koje su se činile u prošlosti, da se utvrdi da bi godina bila plodna i uspešna", rekla je svojevremeno etnolog Vesna Marjanović za RTS.