Ovo su najstresniji poslovi u kojima se najčešće javlja burnaut

Zaposleni u brojnim sektorima rade na ivici izdržljivosti. Svakodnevno se suočavaju sa zahtevnim klijentima, timovima koji nemojau dovoljno ljudi i stalnim pritiskom da sve drže "pod kontrolom". Posledice su sve vidljivije: Emocionalna iscrpljenost, anksioznost, gubitak motivacije i burnaut koji se više ne doživljavaju kao izuzetak, već kao nepromenjiv deo određenih industrija.

Jedna obimna analiza, sprovedena na osnovu podataka iz različitih industrija, imala je za cilj da utvrdi koje su karijere danas najstresnije. Rezultati su dobijeni poređenjem sektora prema faktorima koji direktno utiču na nivo pritiska na radnom mestu.

Među njima su bili: Prosečno nedeljno radno vreme, jer duži sati gotovo uvek znače veće opterećenje, kao i broj otvorenih radnih mesta, koji ukazuje na manjak radne snage i dodatni teret za postojeće zaposlene. Analizirane su i stope povreda i oboljenja na radu, kao pokazatelj fizički zahtevnih ili rizičnih uslova, ali i prosečne zarade, pošto niža primanja u kombinaciji sa velikim obimom posla pojačavaju finansijski stres.

IT industrija se postepeno transformiše: Koje profesije neće nestati do 2030. godine

Uz to, uzete su u obzir i stope otpuštanja, koje govore o nesigurnosti posla, kao i učestalost dobrovoljnih otkaza - jasan signal nezadovoljstva ili loših uslova rada. Poseban fokus stavljen je na procenat zaposlenih koji prijavljuju simptome burnauta, poput hroničnog umora, pada motivacije i mentalne iscrpljenosti.

Da bi poređenje bilo što objektivnije, svi faktori su statistički ujednačeni i svedeni na istu skalu, nakon čega je svakom sektoru dodeljena ukupna ocena stresa. Tako je formirana lista najstresnijih oblasti rada.

Najstresniji poslovi su...

Na vrhu se nalaze sektor razonode i ugostiteljstva, (ocena stresa 66), zatim profesionalne i poslovne usluge (ocena stresa 56), transport i skladištenje (53), kao i fizički zahtevne delatnosti poput rudarstva i seče šuma (50).

Visoko su rangirani i obrazovanje i zdravstvene usluge, građevinarstvo, trgovina na malo, informacione delatnosti i komunalne usluge.

Posebno se izdvaja ugostiteljstvo, gde kombinacija neredovnog radnog vremena, stalnog kontakta sa gostima i relativno niskih primanja čini svakodnevni rad izuzetno napornim. Navedeni podaci ukazuju na širi problem: Stres nije posledica "nesaradljivih ljudi" ili pojedinačnih poslova, već načina na koji je rad organizovan.

Sa zdravstvenog stanovišta, telo ne pravi razliku između fizičke opasnosti, finansijske nesigurnosti ili mentalnog preopterećenja. Sve to aktivira isti odgovor na stres.

Kada taj pritisak postane hroničan, on prestaje da bude lični problem i prerasta u sistemski - vidljiv kroz česte otkaze, pad produktivnosti i radnu snagu koja je sve manje otporna.

Iako se poslednjih godina uvode razne pogodnosti poput slobodnih dana za mentalno zdravlje, fleksibilnog rada ili skraćene radne nedelje, one same po sebi nisu rešile problem. Ako se i dalje nagrađuje prekomerno naprezanje i stalna dostupnost, ovakve mere nisu dovoljno efikasne.

Mali koraci do velikih promena

Rad u pozicijama pod visokim pritiskom, bilo da su u pitanju fizički zahtevni ili kancelarijski poslovi, zahteva više od tehničkih veština. Ključnu ulogu imaju male, ali dosledne navike: Jasne granice, realno definisanje kapaciteta i prave pauze za oporavak, prenosi "Forbs".

Stručnjaci ističu da povratak ravnoteže ne mora da znači drastične životne promene. Često je dovoljno uvesti mikro-granice: Jasno vreme kada se posao završava, manje perfekcionizma i manje straha od otkaza među zaposlenima. Upravo taj strah često gura ljude u začarani krug burnauta.