Božić u Rusiji kroz vekove: Vera, zabrane, običaji i povratak tradiciji

Božić je u Rusiji praznik koji okuplja ljude oko vere, ali je snažno obojen i narodnim verovanjima i specifičnim običajima.

Nakon zvaničnog krštenja Rusije krajem 10. veka, Božić je počeo redovno da se obeležava. Međutim, sve do početka 19. veka praznik se obeležavao vrlo skromno. Slavio se isključivo u krugu porodice, bez seoskih vašara, balova, svečanih prijema i javnih proslava.

Promena je usledila u vreme imperatora Nikolaja I i njegove supruge Aleksandre Fjodorovne. Tada Božić, zajedno sa Novom godinom, dobija oblik sličan današnjem: kićenje jelke, pokloni, bogata trpeza, pesma i veselje. Praznik počinje da se doživljava kao najradosniji hrišćanski dan.

Situacija se drastično menja nakon pada carske vlasti i nastanka Sovjetskog Saveza. Verski praznici bivaju zabranjeni, a sa njima i običaji poput kićenja jelke i javnog obeležavanja Božića. Taj period traje sve do 1991. godine, kada se tradicija ponovo vraća u život.

Od tada pa do danas, Božić u Rusiji se obeležava na sličan način. Veče uoči praznika naziva se Sočeljnik i provodi se u domu. Posle toga, vernici odlaze u crkvu na bogosluženje, a nakon službe se vraćaju kući i sedaju za posnu trpezu, jer sam Božić, 7. januara, još nije počeo.

Božićna trpeza

Na božićnoj trpezi obavezno se nalazi kutja (tradicionalno obredno jelo od pšenice, meda, maka i suvog voća), koja često ostane od Sočeljnika, zatim sarme, varenjiki punjeni različitim nadevima, palačinke i salata vinegret. Često se priprema i pečena guska sa jabukama ili prase.

Iako se po tradiciji za Božić ne preporučuje konzumiranje alkohola, to pravilo se u praksi retko poštuje. U većini domova se popije jedna ili dve čašice ruske votke, uz obaveznu zakusku, za dravlje i sreću.

Narodna verovanja

Brojna narodna verovanja, uglavnom su povezana sa vremenskim prilikama. Sneg na božićno jutro smatra se znakom uspešne i rodne godine. Ako mećava traje ceo dan, veruje se da će proleće stići ranije, dok toplo vreme na Božić nagoveštava dugo i hladno proleće.

Postoji i verovanje da nije dobro ako prva osoba koja na Božić uđe u kuću bude žena, jer se to povezuje sa tračevima i nesrećom. Nasuprot tome, muškarac koji prvi uđe u dom donosi mir i blagostanje. Ako u kuću prvo uđu stariji ljudi, veruje se da porodicu očekuje dug i srećan život.

Koledarske pesme

U seoskim sredinama i danas je živa tradicija koledanja u noći uoči Božića. Mladi i deca, obučeni u narodne nošnje, obilaze dvorišta i pevaju koledarske pesme, slaveći Hrista i domaćine. Zauzvrat dobijaju slatkiše, pecivo, a ponekad i novac. Jedan od glavnih simbola koledanja je božićna zvezda, napravljena od obojenog papira i traka, sa likom Bogorodice u sredini.

Odmah nakon Božića, od 7. do 19. januara, u Rusiji traje period poznat kao Svjatki. Tokom ovih dvanaest dana vernici obilaze rodbinu i prijatelje, posećuju bolesne, stare i nemoćne i pomažu onima kojima je pomoć potrebna, bez obzira da li je reč o ljudima ili životinjama.

Pored toga, Svjatki su period kada je gatanje veoma prisutno, iako ga Ruska pravoslavna crkva ne odobrava. Različiti rituali "zavirivanja u budućnost" naročito su popularni među mladim, neudatim devojkama, koje kroz pesmu i veselje pokušavaju da saznaju kada će se i za koga udati.

Šta je dozvoljeno, a šta nije

Za Božić ne postoje stroge zabrane. Kao i kod drugih crkvenih praznika, ne preporučuje se težak fizički rad. Da bi praznik protekao bez žurbe, kućne poslove, poput čišćenja, poželjno je obaviti unapred. Takođe se ne savetuje nošenje tamne ili stare odeće.

Božić je najbolje provesti u krugu porodice. Poželjno je posetiti crkvu na prazničnom bogosluženju, činiti dobra dela, poželeti želje, paliti sveće i darivati bližnje poklonima.