Nije samo izvor vitamina C: Šest zdravstvenih prednosti limuna za koje možda niste znali

Tokom hladnih meseci, kada organizam lako upada u manjak vitamina, a prehlade i virusi kruže na sve strane, hrana koju biramo je važnija nego inače. Upravo zato citrusi, a posebno limun, svake zime ponovo postaju namirnica koju svako treba da ima u kući.

Limun već decenijama ima reputaciju prirodnog saveznika u borbi protiv prehlade i gripa. Za to postoji dobar razlog - samo dve kašike svežeg limunovog soka su značajan izvor dnevnog unosa vitamina C, koji je ključan za imuni sistem.

Pored toga, limun je niskokaloričan, a istovremeno bogat hranljivim materijama, tako da ga možete koristiti gotovo bez griže savesti - u vodi, salatama, jelima ili desertima.

Limun je bogat vitaminima C, A i vitaminima B grupe, dok njegova kora sadrži eterična ulja sa antibakterijskim dejstvom, kao i flavonoide - jake prirodne antioksidante. Upravo ta kombinacija stoji iza sledećih manje poznatih zdravstvenih koristi:

Podržava zdravlje srca

Redovna konzumacija limuna može doprineti smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Vitamin C ima važnu ulogu u zaštiti krvnih sudova, dok vlakna i biljna jedinjenja iz limuna pomažu u regulisanju nivoa "lošeg" holesterola. To znači da limun u ishrani može biti mali, ali koristan korak ka zdravijem srcu, posebno ako je deo uravnotežene ishrane.

Može pomoći u kontroli telesne težine

Iako limun nije magično sredstvo za mršavljenje, često se preporučuje kao podrška zdravim navikama. Njegovi polifenoli deluju kao prebiotici, podstičući razvoj korisnih bakterija u crevima, što indirektno utiče na metabolizam i razgradnju masti. Posebno je zanimljivo što se značajan deo ovih jedinjenja nalazi upravo u kori, koja se često zanemaruje.

Slatke, sočne, mirišljave: Mandarine su zaštitni znak zime, ali treba biti umeren sa njihovim unosom

Smanjuje rizik od kamena u bubregu

Kamen u bubregu je problem koji se često vraća, a limunska kiselina može igrati važnu ulogu u prevenciji. Ona pomaže da se kalcijum ne taloži u obliku tvrđih naslaga, već da se lakše izlučuje iz organizma. Uključivanje male količine limunovog soka u svakodnevnu rutinu može biti jednostavan način da se smanji rizik od ponovne pojave ovog problema.

Pomaže u prevenciji anemije

Iako limun ne sadrži velike količine gvožđa, on značajno poboljšava apsorpciju nehemskog gvožđa iz biljne hrane.  Dodavanje limuna u obroke sa mahunarkama, integralnim žitaricama ili lisnatim povrćem može pomoći organizmu da bolje iskoristi gvožđe iz tih namirnica.

Može smanjiti rizik od određenih vrsta raka

Istraživanja ukazuju na to da ljudi koji redovno konzumiraju citrusno voće imaju manji rizik od pojedinih vrsta raka. Za to su zaslužna biljna jedinjenja sa antioksidativnim i protivupalnim dejstvom. Ipak, važno je naglasiti da su ovi rezultati uglavnom dobijeni u eksperimentalnim uslovima i da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se izveli čvrsti zaključci.

Poboljšava varenje

Limun sadrži pektin - vrstu dijetetskih vlakana koja pomažu u čišćenju creva, podstiču varenje i doprinose boljem metabolizmu. Ova korist se, međutim, gubi ako se konzumira isključivo ceđeni sok bez pulpe, u kojoj se nalazi najveći deo vlakana. Zato je bolje koristiti ceo plod kad god je moguće.

Ko treba da bude oprezan

Iako je limun zdrav, nije za svakoga. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama, maloj deci, osobama alergičnim na citruse, kao ni onima koji imaju gastritis sa pojačanom kiselošću, čir na želucu, pankreatitis ili probleme sa zubnom gleđi (limunska kiselina ih može oštetiti ako se preteruje).

Na kraju, prekomerna konzumacija limuna može dovesti do iritacije digestivnog trakta, alergijskih reakcija i upalnih procesa, tako da umereni unos donosi najbolji efekat, prenosi "RBK Lajf".