Sveti Stefan u Srbiji i Rusiji: Dan kada se iz kuće iznosi božićna slama
Pravoslavna Crkva, drugog dana po Božiću, molitveno se seća Svetog prvomučenika - arhiđakona Stefana. Stefan je bio Jevrejin, i to pripadnik onog dela jevrejskog naroda koji su živeli u grčkim oblastima i govorili grčkim jezikom. Bio je u srodstvu sa apostolom Pavlom, koji u vreme Stefanovog mučeništva još uvek nije spoznao istinu Hristovog učenja.
Stradanje svetog Stefana zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno iste godine kada se Gospod Isus Hristos vazneo na nebo. Stradao je za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom. Njegovo mučeništvo potresno je opisano je na stranicama Svetog Pisma Novog Zaveta.
Sveti Stefan se naziva Arhiđakonom, jer je bio prvi od sedam đakona koje su sveti apostoli postavili na službu oko pomaganja sirotinji u Jerusalimu. Poslednje reči svetog arhiđakona Stefana su bile: "Gospode, ne uračunaj im greh ovaj", piše na portalu SPC. Samim primer mučeništva i bezpogovornog stradanja, arhiđakon Stefan je dao i, dan danas, daje primer svim hrišćanima. Njegov primer najbolje objašnjava reči da je "krv mučenika seme Crkve". Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine.
Narodna verovanja
Danas se iznosi božićna slama iz kuće koja se prethodno pažljivo pomete. Ona se nikako ne baca, jer se veruje u njenu plodotvornu moć, već se stavlja u voćnjak, pčelinjak ili pomoćne objekte. Metla se više ne koristi za druge svrhe već se čuva u kući, jer se veruje da ona donosi zdravlje. U Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan. Stavlja se raklje voćki u pčelinjak, kokošarnik. Ovim danom završava se praznovanje Božića, piše RTS.
Zanimljivi narodni običaji i u Rusiji
U Rusiji se verovalo da je na ovaj dan važno ne lenčariti, jer će se trud i marljivost tokom godine vratiti kroz sreću i blagostanje. Pažljivo se posmatralo i vreme, jer se smatralo da ono nagoveštava kakva će biti godina:
- ako je dan sunčan i hladan, godina će biti rodna
- sneg najavljuje obilje gljiva i šumskih plodova
- ako vrane hodaju po snegu, uskoro sledi otopljenje
- magla znači da dolazi blaža temperatura
- ako ptice nestaju sa ulica, očekuje se novi sneg
Od običaja, dan je bio posvećen radu i brigi o domaćinstvu i životinjama, ali i druženju. Pekle su se pite od beskvasnog testa sa raznim punjenjima i delili komšijama i gostima. Bilo je uobičajeno i darivanje poklona, za koje se verovalo da donose novac i blagostanje prijateljima. S druge strane, smatralo se da tog dana ne valja bacati hlebne mrvice - bolje ih je dati pticama. Takođe, nisu se preporučivale duge šetnje ni teži kućni poslovi, pišu Argumenti i fakti.
