Šta se dešava sa telom kada prestanemo da vežbamo

Nedovoljna fizička aktivnost može imati brojne posledice po telo, uključujući povećanje telesne težine, smanjen nivo energije i povećan rizik od različitih zdravstvenih problema i bolesti. Čak i nekoliko nedelja prekida i odmora od treninga može da uzme danak.

Ukočeni zglobovi

Možda ćete primetiti ukočene zglobove ili smanjenu fleksibilnost ako ne pomerate telo dovoljno često. Redovna fizička aktivnost poboljšava pokretljivost, olakšavajući obavljanje svakodnevnih zadataka. Takođe proširuje opseg kretanja, što može smanjiti bol i rizik od povreda.

Povećanje telesne težine

Nedovoljno kretanja može dovesti do povećanja težine, naročito ako konzumirate više kalorija nego što ih potrošite. Redovno vežbanje, najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno i zdrava ishrana pomažu u održavanju težine, ali i metabolizam, zdravstveno stanje i neki lekovi takođe igraju ulogu.

Slabiji mišići

Bez redovnog vežbanja, mišići mogu oslabiti i atrofirati. Ovo je čest problem kod ljudi sa sedentarnim poslovima, poput onih koji provode dan za kompjuterom. Oko 30. godine života, ljudi gube 3-5 odsto mišićne mase svakih deset godina. Zato je preporučljivo raditi vežbe za sve glavne grupe mišića najmanje dva puta nedeljno.

Smanjena gustina kostiju

Vežbanje je ključno za jaka koste, naročito kako starite. Nedovoljno kretanja može doprineti gubitku kostiju, što povećava rizik od preloma. Vežbe koje opterećuju kosti (šetanje, trčanje, sportovi s reketom, penjanje uz stepenice) pomažu u njihovom jačanju.

Duže oporavljanje posle bolesti

Redovno vežbanje pomaže bržem oporavku od bolesti kao što su upala pluća, grip. Takođe jača imuni sistem i može pomoći u prevenciji bolesti.

Povišen nivo stresa

Nedovoljno kretanja može negativno uticati na mentalno zdravlje. Vežbanje smanjuje simptome depresije i anksioznosti, a posle treninga telo oslobađa "hormone dobrog raspoloženja" i smanjuje nivo kortizola, hormona povezanog sa stresom.

Smanjena energija i loš san

Redovno vežbanje jača srce i pluća, povećavajući snabdevanje kiseonikom mišićima, što daje više energije za svakodnevne aktivnosti. Vežbanje poboljšava san, ali previše blisko vremenu za spavanje često ima suprotan efekat zbog povećanog nivoa endorfina i telesne temperature.

Povišen rizik od pada

Fizička aktivnost je važna za održavanje i poboljšanje ravnoteže, naročito sa godinama. Padovi mogu dovesti do ozbiljnih povreda, uključujući prelome, povrede glave i rane.

Povišen rizik od hroničnih bolesti

Sedentarni način života povećava rizik od: dijabetesa tipa 2, metaboličkog sindroma, bolesti srca, moždanog udara, visokog krvnog pritiska i holesterola. Redovno vežbanje smanjuje i rizik od određenih vrsta raka, uključujući bešiku, dojku, kolon, matericu, jednjak, bubrege, pluća i želudac, piše Veri vel helt.