Magazin
Brazil otkriva tajnu ekstremne dugovečnosti: Neobično mnogo ljudi živi više od 110 godina
Pitanje zašto tek mali broj ljudi doživi više od 110 godina, dok većina ne stigne ni do 100, već decenijama zanima naučnike. Sada se Brazil ističe kao zemlja koja može ponuditi odgovor, jer je zabeležen iznenađujuće veliki broj Brazilaca koji ne samo da su doživeli toliko duboku starost, već su u nju ušli zdravi.
Brazil bi mogao da postane jedan od ključnih, ali i dalje nedovoljno iskorišćenih resursa za proučavanje ekstremne dugovečnosti.
Brazilski superstogodišnjaci često ostaju mentalno bistri, preživljavaju teške infekcije i dolaze iz porodica u kojima više članova doživljava duboku starost. Zajedno, oni pokazuju da starenje nije nužno postepeni pad, već može biti oblik biološke otpornosti.
Šta Brazil čini jedinstvenim
Jedan od glavnih razloga zašto naučnici još uvek nisu otkrili tajnu dugačkog života leži u ograničenom fokusu dosadašnjih studija - velike genomske baze uglavnom su zasnovane na relativno homogenim populacijama, dok su mešovite i genetski složene zajednice, poput brazilske, uglavnom zanemarene.
Raznovrsna populacija Brazila krije milione genetskih varijanti koje nedostaju u standardnim genomskim bazama podataka, uključujući i retke promene povezane sa snažnim imunitetom i očuvanjem ćelijskih funkcija.
Istorija Brazila učinila ga je genetski jedinstvenim. Portugalska kolonizacija, prisilni dolazak miliona Afrikanaca i kasniji talasi evropskih i japanskih doseljenika stvorili su jednu od najraznovrsnijih populacija na svetu. Istraživanja među starijim Brazilcima otkrila su milione do tada nepoznatih genetskih varijanti, od kojih su neke povezane sa bolestima, a neke sa većom otpornošću organizma.
Posebnu vrednost imaju jedinstveni podaci koje istraživači prate godinama: Više od 160 stogodišnjaka, među kojima je dvadeset potvrđenih superstogodišnjaka, potiču iz različitih delova Brazila.
Među njima je bila i časna sestra Ina, koje je do smrti 2025. godine bila priznata kao najstarija živa osoba na svetu. U studiji su učestvovala i dva najstarija muškarca na planeti, što je posebno značajno jer je ekstremna dugovečnost kod muškaraca izuzetno retka.
Ono što ovu grupu čini posebno zanimljivom nije samo njihova starost - mnogi su do poznih godina zadržali mentalnu jasnoću i funkcionalnu nezavisnost, iako su veći deo života proveli bez redovnog pristupa modernom zdravstvu. To omogućava naučnicima da proučavaju prirodnu biološku otpornost, razvijenu uglavnom bez medicinskih intervencija.
Posebno upečatljivi su i porodični primeri dugovečnosti. U jednoj porodici, žena stara 110 godina ima nećake od 100, 104 i 106 godina, a jedna od njih se takmičila u plivanju i posle stote. Ovakvi slučajevi ukazuju na snažnu naslednu komponentu i mogu pomoći u razdvajanju uticaja gena od uticaja životne sredine.
Nauka je pokazala i da kod superstogodišnjaka imuni sistem ne stari na uobičajen način. Njihove ćelije zadržavaju efikasne mehanizme "čišćenja", što sprečava nagomilavanje oštećenih proteina, prenosi "Sajens direkt". Umesto opšteg pada funkcija, starenje kod ovih ljudi deluje kao proces adaptacije. Zanimljivo je i da brazilski superstogodišnjaci ne pripisuju dug život strogim dijetama ili posebnim režimima ishrane.
Globalne statistike dodatno potvrđuju značaj Brazila u istraživanju ekstremne dugovečnosti: Među najdugovečnijim muškarcima i ženama na svetu, Brazilci su zastupljeni u većem broju nego što bi se očekivalo, čak i u poređenju sa bogatijim i brojnijim zemljama.
Upravo iz navedenih razloga Brazil sve više privlači pažnju naučnika, a takođe služi kao podsetnik da nam superstogodišnjaci pružaju više od fascinantnih priča o godinama. Oni pokazuju da starost ne mora da znači samo propadanje, već da dugovečnost možemo posmatrati kao aktivan biološki proces koji čuva zdravlje i vitalnost kroz decenije.
Live
