Kako je SSSR za svega godinu dana pripremio ekipu za odlazak u kosmos

Pre više od šezdeset godina u Sovjetskom Savezu je formirana specijalna vojna jedinica koja je kasnije prerasla u Centar za obuku kosmonauta Ratnog vazduhoplovstva. Od gotovo 3.500 kandidata u prvi "zvezdani" odred izabrano je svega 20 pilota. Budući osvajači kosmosa morali su da prođu niz izuzetno teških ispitivanja, a kandidati su pripremani za rad u apsolutno svim uslovima. Upravo zahvaljujući takvoj strogoj obuci ljudi i tehnike, SSSR je prvi u svetu uspeo da pošalje čoveka u kosmos i da ga bezbedno vrati na Zemlju.

Lekarima i konstruktorima poveren je zadatak da u najkraćem mogućem roku oforme letački, kosmički odred. Lekari su započeli selekciju kandidata širom Sovjetskog Saveza.

Budući kosmonauti birani su isključivo među pilotima lovačke avijacije. Stručnjaci su smatrali da borbeni piloti poseduju ključne sposobnosti - odličnu fizičku spremnost, otpornost na velika opterećenja i duboko poznavanje tehnike. Uslovi su bili strogi: starost oko 30 godina, visina do 170 centimetara i težina do 70 kilograma.

Pristup obuci kosmonauta u SSSR-u i SAD bio je različit, jer su se razlikovali i zadaci koje je trebalo da obavlja posada svemirskog broda.

"U Sovjetskom Savezu glavni cilj bio je da se nauči rad u kosmosu, pa su birani mladi i zdravi vojni lovački piloti. U Sjedinjenim Državama prioritet je bio upravljanje letelicom u orbiti, zbog čega su u odred ulazili iskusni vojni probni piloti", navode stručnjaci.

Prema podacima "Roskosmosa", prilikom selekcije strogo je poštovan dobrovoljni princip. Na razgovorima se kandidatima često postavljalo pitanje: "Da li želite da letite na novoj tehnici". Iako je zvanično samo komandirima divizija bilo poznato o kakvoj se tehnici radi, većina kandidata je naslućivala pravu svrhu. O tome se, međutim, nije govorilo javno, a kandidatima je bilo zabranjeno da otkrivaju i samu činjenicu da su pozvani na razgovor.

Tokom selekcije razmotrena je dokumentacija 3.461 osobe, ali je u sastav prvog kosmičkog odreda ušlo samo 20 ljudi.

Magazin

Zbog čega niko nije smeo da vidi skafander Jurija Gagarina, čak ni nakon sletanja na Zemlju

Početkom marta 1960. godine na dužnost Centra za obuku postavljeno je prvih 12 pilota. Među njima su bili Jurij Gagarin, Aleksej Leonov, Valerij Bikovski, Boris Volinov, Vladimir Komarov, German Titov, Andrijan Nikolajev, Pavel Popovič i drugi. Taj dan ostao je upamćen kao datum formiranja prvog odreda kosmonauta.

U narednim mesecima odredu se pridružilo još osam kandidata, a na njegovo čelo postavljen je heroj Sovjetskog Saveza Nikolaj Kamanin. Za treninge je bio zadužen čuveni probni pilot Mark Galaj.

Centrifuga, bestežinsko stanje i izolacija

Ispitivanja su bila izuzetno stroga. Pošto niko nije imao iskustva sa letovima u kosmos, lekari su išli na krajnje mere opreza:

"U to vreme niko na Zemlji nije znao šta kosmonauta čeka u orbiti. Zato je svaki kandidat prolazio kroz ekstremne uslove - boravak u termobarokameri pri sniženom pritisku i temperaturi od 70 stepeni, dane provedene u surdokameri, kao i treninge u centrifugi, gde su trpeli i do dvanaestostruka preopterećenja", objašnjavaju stručnjaci.

Kosmonauti su izvodili i padobranske skokove, prolazili kroz simulaciju bestežinskog stanja u posebno preuređenom avionu MiG-15, kao i katapultiranje sa zemaljskih platformi. Zbog izuzetno teških uslova, nisu svi uspeli da završe program i dobiju dozvolu za let. Neki su zadobili povrede, a kod pojedinih su se javile i zdravstvene komplikacije.

Početkom 1961. godine šestorica kosmonauta položila su završne ispite za let na brodu "Vostok". Iz te grupe su za istorijsku misiju izabrani Jurij Gagarin, German Titov i Georgij Neljubov. Glavni pilot bio je Gagarin, Titov njegov zamenik, dok je Neljubov bio rezervna opcija. Stručnjaci ističu da je upravo ta izuzetno stroga i temeljna priprema omogućila Sovjetskom Savezu da ostvari istorijski proboj i prvi u svetu pošalje čoveka u kosmos  uspešno ga vrati.