Srpska i stara Nova godina: Srbija i Rusija večeras dočekuju julijansku Novu godinu

Pravoslavna nova godina, poznata kao julijanska nova godina, u Beogradu će biti obeležena molebanom u Hramu Svetog Save, koji će biti služen pred ponoć, kao i u Beogradu na vodi vatrometom, igrom dronova i laserskim efektima.

Srpska Nova godina se proslavlja 14. januara po gregorijanskom kalendaru u balkanskim zemljama Srbiji, Crnoj Gori, BiH (Republika Srpska), Severnoj Makedoniji kao i u pravoslavnim delovima Hrvatske, a tog datuma je 1. januar po julijanskom kalendaru.

Julijanska nova godina slavi se i u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji, a zanimljiva je činjenica da tradicija obeležavanja julijanske nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, ali i u nekim delovima galske zajednice u Škotskoj.

Srbi su se prema narodnim običajima, tradicionalno za Srpsku novu godinu okupljali i igrali narodne igre, dok je tokom osmanske vladavine bilo zabranjeno proslavljanje i poštovanje srpskih tradicija, piše Tanjug.

U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca gregorijanski "novi" kalendar je zvanično prihvaćen Zakonom o izjednačavanju starog i novog kalendara od 10. januara 1919. godine objavljenom u prvom broju Službenih novina Kraljevstva SHS.
Tim zakonom predviđeno je da u celoj državi 15. januara prestaje da važi "stari" kalendar i počinje "novi".

Prema običajnom kalendaru, tokom dočeka se ne spava, a običaj je da se u toku noći služi vruća rakija, kuvano vino i krofne. U gradskoj sredini su se u ponoć služile krofne, a u jednu se stavljao zlatnik i verovalo se da će onaj ko pronađe zlatnik imati uspešnu godinu.

Julijanska nova godina u našem narodu se naziva i Srpska nova godina, ali i Mali Božić, jer se na taj dan završavaju božićne svečanosti.

U domovima je u susret prazniku porodica na okupu, trpeza je bogata, uz neizostavnu prazničnu pečenicu.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, proslava Pravoslavne nove godine dugo godina je označavana kao težak nacionalni ispad, a ponovo je počela javno da se slavi od devedesetih godina prošlog veka.

Javnu proslavu nove pravoslavne godine prva je organizovala beogradska "Kasina", a sledećih godina pridružile su se sve prestoničke kafane, lokali i bioskopi.
Srpska pravoslavna crkva 14. januara (1. januara po julijanskom kalendaru) slavi spomen u čast Isusa Hrista i Svetog Vasilija, odakle i naziv za julijansku novu godinu - Vasilica.

Pravoslavni vernici proslaviće 14. januara tri praznika, slavu Svetog Vasilija Velikog, Obrezanje Gospodnje i narodni praznik Mali Božić.

U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka, kao što se za Božić mesi pogača česnica, za Mali Božić se mesi poseban obredni hleb "vasilica".
Takođe, verovanje je da na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća, ali i ukućani tokom cele godine imali napretka.

Kako Rusi obeležavaju staru Novu godinu

Svake godine staru Novu godinu slavi 35 odsto stanovnika Rusije. Najveće interesovanje za ovu tradiciju pokazuju mladi od 18 do 24 godine i starija generacija (65+), gde 41 odsto odnosno 43 odsto ispitanika redovno obeležava praznik, prema istraživanju kompanije "OnIn".

Navodi se da među milenijalcima (25 - 34 godine) 34 odsto praznik slavi svake godine, 38 odsto povremeno, dok oko četvrtine (28 odsto) uopšte ne obeležava.

"Format proslave ostaje pretežno domaći: 67 odsto muškaraca i 68 odsto žena slavi u krugu porodice. Među ženama najpopularnije tradicije su priprema svečane večere (30 odsto) i ponavljanje novogodišnjih rituala (10 odsto). Muškarci najčešće gledaju novogodišnje filmove (29 odsto) i idu u goste (17 odsto)", navodi se u istraživanju.

Prema rečima stručnjaka, po geografiji prednjači Moskva - tamo stari Novu godinu slavi 39 odsto građana.

"Visok procenat obeležavanja beleži se i u Jekaterinburgu (33 odsto), Sankt Peterburgu (31 odsto), Nižnjem Novgorodu (25 odsto) i Kazanju (21 odsto)", zaključuju analitičari, prenosi ruski RT.

Ukupno je u anketi učestvovalo više od 2,5 hiljada ispitanika.