Magazin
Stara Nova godina: Šta treba, a šta ne treba raditi 13. januara, prema ruskim verovanjima
Dok Beograd večeras ulazi u julijansku Novu godinu uz vatromet, u pravoslavnom svetu 13. januar nosi i snažnu duhovnu simboliku. To je trenutak kada se, po starim verovanjima, odlučuje kako će vam izgledati cela naredna godina, šta je dozvoljeno, šta je zabranjeno i zašto baš ovaj datum nosi toliko simbolike.
Srbija, Crna Gora, Republika Srpska, Severna Makedonija i pravoslavni delovi Hrvatske 14. januara po gregorijanskom kalendaru obeležavaju ono što je po julijanskom kalendaru 1. januar.
Istu tu "staru" Novu godinu slave i Rusija, Belorusija, Ukrajina, Jermenija, Moldavija i Gruzija, pa čak i pojedine zajednice u Švajcarskoj i Škotskoj.
Upravo zato je 13. januar poseban: To je poslednji dan božićnog perioda u crkvenom kalendaru i noć uoči julijanske Nove godine, vreme kada su naši preci simbolično zatvarali staro i otvarali novo poglavlje. Uz to, tog dana se obeležava i praznik Svete Melanije Rimljanke, jedne od najneobičnijih žena ranog hrišćanstva.
Ko je bila Sveta Melanija
Melanija je živela krajem 4. i početkom 5. veka kao ćerka moćnog rimskog senatora. Iako je odrasla u raskoši, bila je duboko religiozna i celo bogatstvo je kasnije podelila siromašnima. Udala se veoma mlada, ali nakon smrti dece i zajedničke odluke sa mužem, posvetila je život veri.
Za vreme progona hrišćana napustila je Rim, osnivala manastire u Severnoj Africi i kasnije u Jerusalimu, gde je i umrla nakon što je poslednji put prisustvovala Božićnoj službi u Vitlejemu. Njena pećina na Maslinovoj gori i danas je mesto poštovanja.
Zašto je 13. januar u Rusiji poseban dan
U ruskoj tradiciji, ovaj datum je bio poznat kao Dan velikodušnosti - noć u kojoj se u novu godinu ulazilo širom otvorenih vrata, sa punim stolom. Tog dana se pokazivalo i bogatstvo, i trud, i spremnost da se podeli sa drugima.
Ujedno, to je i poslednji trenutak božićnog ciklusa - posle ove noći Božić se više ne pominje u bogosluženjima sve do sledeće godine. Drugim rečima, duhovno i simbolično, ovde se završava stara godina.
Narod je ovaj datum koristio i kao svoju ličnu vremensku prognozu za narednu godinu. Južni vetar tokom noći značio je vrelo leto, severni hladno i kišovito, a mraz na granama drveća nagoveštavao je bogatu žetvu.
Šta je poželjno raditi 13. januara
Ovo je dan kada se, po verovanju, sudbina najradije osmehuje onima koji dele. Zato je ovaj dan posebno pogodan za pružanje pomoći drugima, podršku prijateljima, okupljanje gostiju i postavljanje trpeze koja odražava duh velikog praznika. Posebno mesto imaju jela od svinjetine, kao simbol izobilja.
Iako je običaj da sto bude bogat i raznovrstan, poenta nije u prejedanju već u tome da se proba što više različitih ukusa, kao simbol raznovrsnosti života koji dolazi.
Verovalo se i da je dobro promeniti odeću više puta u toku dana, kako bi i godina donela razne dobre prilike.
Šta nikako ne treba raditi
Svađe i teške reči smatrali su se direktnim pozivom na lošu godinu. Ni pozajmljivanje novca nije bilo poželjno, kao ni brojanje sitniša - verovalo se da tako odbijate finansijsku sreću. Takođe, ako se ide na proslavu, trebalo bi izbegavati crnu odeću, kako bi se izbegla loša sreća, pišu "Argumenti i fakti".
Live
