Prethodna godina nastavila je trogodišnji niz izuzetno visokih globalnih temperatura, prema podacima Svetske meteorološke organizacije (SMO).
Analiza pokazuje da je 2025. godina u proseku bila 1,44 stepena Celzijusa toplija u odnosu na predindustrijski period, kada su masovno uništavanje prirode i sagorevanje uglja, nafte i gasa počeli da menjaju klimu.
Šest skupova podataka svrstalo je 2025. kao treću najtopliju godinu u istoriji merenja, dok su je dva rangirala kao drugu.
Stručnjaci upozoravaju da se granica od 1,5 stepeni Celzijusa može probiti već pre kraja ove decenije, više od 10 godina ranije nego što se očekivalo kada je sporazum potpisan 2015. godine.
Zaključci se zasnivaju na osam velikih skupova podataka, prikupljenih iz milijardi merenja sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica. Analize su nezavisno sprovele institucije iz Evrope, SAD, Japana i Kine, uz manja odstupanja u rezultatima.
Najtoplija godina od početka pouzdanih merenja sredinom 19. veka ostaje 2024. godina, koja je obeležena ekstremnim toplotnim talasima i velikim šumskim požarima.
Klimatski fenomen El Ninjo (prirodni klimatski obrazac u Tihom okeanu koji privremeno podiže globalne temperature) je tokom 2023. i 2024. godine podigao globalne temperature za oko 0,1 stepen Celzijusa - ali kako je taj uticaj oslabio u 2025. godini, podaci iz te godine jasnije pokazuju koliko je zagrevanje koje izaziva čovek zaista snažno.
Januar 2025. godine bio je najtopliji januar ikada zabeležen, dok su mart, april i maj bili drugi najtopliji za svoje kalendarsko doba.
Svi meseci, osim februara i decembra, bili su topliji od istih meseci u bilo kojoj godini pre 2023. godine, što jasno pokazuje da ovakve temperature nisu slučajnost. One su posledica debelog sloja zagađenja ugljenikom koji zadržava toplotu u atmosferi, pojačava ekstremne vremenske pojave i narušava uslove u kojima je savremena civilizacija nastala i razvijala se.
Iako su temperature iznad tropskog Atlantika i Indijskog okeana u 2025. bile nešto niže nego 2024. godine, to je nadoknađeno izuzetnim zagrevanjem polarnih oblasti: Antarktik je zabeležio najtopliju godinu u istoriji, a Arktik drugu najtopliju.
Takođe, polarni led dostigao je u februaru najmanji obim od početka satelitskih merenja tokom sedamdesetih godina. Tokom cele 2025. godine, polovina kopnenih površina planete imala je više dana od uobičajenog sa jakim toplotnim stresom, kada temperature prelaze 32 stepeni Celzijusa.
Procenjuje se i da je 8,5 odsto svetske populacije živelo u područjima sa rekordno visokim prosečnim godišnjim temperaturama, a slični uslovi su veoma verovatni i tokom 2026. godine.
Ovi podaci su mračni, ali ne i iznenađujući: Granica od 1,5 stepeni Celzijusa je praktično nedostižna, a klimatski slom je već u toku. Iako se obnovljivi izvori energije brzo šire, globalne emisije nastavljaju da rastu i deset godina nakon potpisivanja Pariskog sporazuma, pa je poruka atmosfere jasna - ostaje samo pitanje da li je svet konačno spreman da je shvati ozbiljno, prenosi "Gardijan".