Analize su otkrile da nakon svemirskog leta dolazi do pomeranja mozga unutar lobanje - i to nagore i unazad - pri čemu su najizraženije promene u delovima mozga zaduženim za kretanje i obradu čulnih informacija. Osim samog pomeranja, uočene su i složene promene u obliku mozga, koje nisu ravnomerne i razlikuju se između njegovih gornjih i donjih regija.
Kako bi što preciznije utvrdili šta se dešava tokom misija, istraživači su upoređivali snimke magnetne rezonance astronauta napravljene pre i posle boravka u svemiru. Ukupno je analizirano 26 astronauta, a njihovi rezultati su zatim upoređeni sa skeniranjima 24 civilna učesnika na Zemlji.
Ti učesnici bili su izloženi specifičnom režimu dugotrajnog ležanja sa glavom blago nagnutom nadole, metodi koja se koristi za simulaciju efekata mikrogravitacije. Iako su i kod njih uočene promene u položaju i obliku mozga, kod astronauta su te promene bile znatno izraženije, što ukazuje na snažan uticaj stvarnih svemirskih uslova.
Još jedan važan nalaz odnosi se na trajanje boravka u svemiru. Što je misija duže trajala, to su promene u mozgu bile primetnije.
Astronauti koji su u orbiti proveli oko godinu dana imali su najveće deformacije, dok su kod onih koji su u svemiru boravili samo dve nedelje promene i dalje postojale, ali su bile manjeg intenziteta.
Ovo sugeriše da vreme provedeno u uslovima mikrogravitacije igra ključnu ulogu u načinu na koji se mozak prilagođava.
Postoji ohrabrujući podatak, a to je da se većina uočenih promena povlači u roku od šest meseci nakon povratka na Zemlju. Ipak, istraživači upozoravaju da se kod nekih astronauta pojedine deformacije zadržavaju duže. Zasad nije sasvim jasno kakav uticaj ove promene imaju na kognitivne sposobnosti, koordinaciju ili dugoročno zdravlje, ali upravo ta pitanja otvaraju prostor za dalja istraživanja.
Ranija istraživanja su takođe istakla kako boravak u svemiru menja ljudsko telo. Na primer, tokom dugih misija zabeležen je gubitak i do sedam odsto telesne težine, što ukazuje na ozbiljne metaboličke promene kod astronauta.
Poremećaj gravitacije utiče i na cirkulaciju, jer se krv i druge tečnosti lakše zadržavaju u gornjem delu tela. To može dovesti do nakupljanja tečnosti iza oka i oko optičkog nerva, izazivajući probleme sa vidom koji se ponekad javljaju već posle dve nedelje u svemiru. Iako se deo ovih promena povlači nakon povratka na Zemlju, neke mogu ostati trajne.
Svemirski uslovi ostavljaju trag i na koži i genetskom materijalu. Kod pojedinih astronauta javljaju se osipi i povećana osetljivost kože nakon misije, što se povezuje sa manjkom stimulacije.
Razumevanje ovih procesa postaje sve važnije uoči stvaranja planova za dugotrajne misije, uključujući boravak na Mesecu i putovanja ka Marsu. Ako ljudi treba da provedu mesece ili godine van Zemlje, neophodno je da naučnici saznaju kako mikrogravitacija utiče na mozak i kako se ti efekti mogu ublažiti. Ova otkrića su još jedan podsetnik da osvajanje svemira nije samo tehnološki, već i biološki izazov, prenosi "Skaj njuz".