ČetGPT najbolje reaguje na "grub ton", otkrila je studija

Ispostavlja se da grub ton prema ČetGPT-ju ponekad može da donese preciznije odgovore. Međutim, naučnici upozoravaju da ta "taktika" ima i svoju cenu. Iako veštačka inteligencija deluje kao alat koji ne mari za emocije, način na koji joj se obraćamo ipak ostavlja trag.

Istraživanje sa Univerziteta u Pensilvaniji pokazalo je da je ČetGPT 4o model davao tačnije odgovore na seriju od 50 pitanja sa višestrukim izborom kada su upiti bili formulisani grublje.

Na osnovu više od 250 različitih upita, poređanih od veoma ljubaznih do izrazito grubih, "veoma grub" ton je doneo tačnost od 84,8 odsto - oko četiri procenta više nego kod izrazito ljubaznih formulacija.

Jednostavno rečeno, model je bolje reagovao na oštar jezik nego na učtive molbe.

Ipak, istraživači naglašavaju da to ne znači da je bezobrazluk pametna strategija. Naprotiv, upozoravaju da nekulturan jezik u komunikaciji sa veštačkom inteligencijom može imati negativne efekte - od lošijeg korisničkog iskustva, preko smanjene pristupačnosti, do stvaranja toksičnih komunikacijskih navika koje se vremenom prenose i van ekrana.

Četbotovi "čitaju" atmosferu

Ova studija dodatno pokazuje da za odgovore četbotova nije bitno samo šta pitamo, već i kako to radimo. Ton, nijanse u formulaciji i opšti pristup mogu uticati na rezultat više nego što se ranije mislilo, što ukazuje na složeniju prirodu interakcije čoveka i veštačke inteligencije.

Prethodna istraživanja su već pokazala da su AI veliki jezički modeli osetljivi na sadržaj koji "upijaju". U nekim eksperimentima, veštačka inteligencija je mogla biti navedena da krši pravila korišćenjem tehnika ubeđivanja sličnih onima koje deluju na ljude. U drugim slučajevima, kontinuirano izlaganje sadržaju niskog kvaliteta dovodilo je do fenomena nazvanog "truljenje mozga", sa primetnim promenama u ponašanju AI modela.

Autori studije ističu i njena ograničenja: Relativno mali uzorak i oslanjanje uglavnom na jedan model. Takođe je moguće da napredniji sistemi u budućnosti ignorišu ton i fokusiraju se isključivo na suštinu pitanja. Ipak, rezultati jasno pokazuju da čak i sitni detalji u upitima mogu napraviti razliku, prenosi "Forčen".

Kako ističe jedan od istraživača, ljudi već dugo teže prirodnoj i opuštenoj komunikaciji sa mašinama, ali upravo taj pristup otkriva i slabosti: Što više interfejs "liči" na čoveka, to je osetljiviji na ton, kontekst i način obraćanja.