Zimska glad: Zašto nam hladnije vreme budi veću želju za hranom

Zimi nam se često čini da smo stalno gladni, da nam se jede više nego inače i da nikako ne možemo da se zasitimo. Ipak, to nije stvar slabe discipline, već kombinacija fiziologije, hormona i uslova u kojima živimo tokom hladnih meseci.

Pre svega, kraći dani i manje prirodnog svetla utiču na nivo serotonina, hormona koji je zadužen za dobro raspoloženje. Kada on padne, naše telo instinktivno traži brzu utehu - najčešće kroz ugljene hidrate i slatku ili masnu hranu.

Hladnoća takođe igra važnu ulogu. Naš organizam troši više energije da bi održao telesnu temperaturu, pa je povećan apetit jedan od prirodnih odgovora. Problem nastaje jer se zimi manje krećemo, više sedimo u zatvorenom prostoru i češće jedemo iz navike ili dosade, a ne iz stvarne gladi. Taj nesklad između unosa i potrošnje energije lako dovodi do umora i želje za hranom.

Još jedan faktor je san. Zimi češće remetimo ritam spavanja - kasnije ležemo, teže ustajemo, a manjak sna direktno utiče na hormone gladi. Kada ne spavamo dovoljno, raste nam nivo grelina, hormona koji pojačava apetit, dok leptin, koji signalizira sitost, pada. Rezultat je konstantna želja za grickalicama, čak i kada našem telu nije potrebna dodatna energija.

Važno je i šta pijemo. Zimi često mešamo glad i žeđ, jer hladan vazduh smanjuje osećaj žeđi. Nedovoljan unos tečnosti može da pojača apetit i lažni osećaj "praznine" u stomaku. Čaša vode ili toplog čaja ponekad je dovoljna da se ta potreba smiri. Takođe, redovni obroci i planiranje unapred mogu da nam pomognu da izbegnemo impulsivno grickanje, koje je zimi mnogo češće nego što mislimo.

Pored toga, postoje i psihološka objašnjenja. Zima nas prirodno vuče ka komforu - toploj hrani, većim porcijama i poznatim ukusima koji asociraju na sigurnost. Hrana postaje način da se izborimo sa zimskim umorom, manjkom sunca i osećajem usporenosti. Zato je važno naučiti da razlikujemo pravu glad od potrebe za utehom ili pauzom.

Rešenje nije u restrikcijama, već u prilagođavanju. Topli, hranljivi obroci bogati proteinima i vlaknima, dovoljno sna, malo dnevnog svetla i umereno kretanje mogu značajno da ublaže zimski apetit. Kada prihvatimo da je pojačana glad zimi normalna pojava, lakše je naći balans bez krivice i stalne borbe sa sobom, prenosi "Jahu helt". 

Male promene prave razliku: Šetnja po dnevnom svetlu, čak i kratka, može da popravi raspoloženje i smanji želju za hranom. Kada telu damo ono što mu zaista treba, apetit se prirodno dovodi u red. To ne znači da treba da se odričemo omiljenih ukusa, već da ih jedemo svesnije i bez automatskog posezanja za hranom kad god nam padne energija. Tako zima postaje podnošljivija, a odnos prema hrani zdraviji i opušteniji.