Ukočena kolena, bolni kukovi i hronični boli u zglobovima često se prihvataju kao neizbežan deo starenja. Iako je osteoartritis najčešća bolest zglobova na svetu, stručnjaci kažu da je način na koji ga lečimo i sprečavamo ozbiljno u neskladu sa dokazima. Najbolji lek ne nalazi se u kutiji sa tabletama niti u operacionoj sali - već u pokretu. Ipak, u različitim zemljama i zdravstvenim sistemima, premalo pacijenata biva usmereno ka jedinoj terapiji za koju je dokazano da štiti zglobove i ublažava bol: vežbanju.
Vežbanje je jedan od najefikasnijih tretmana za hronična, onesposobljavajuća oboljenja zglobova kao što je osteoartritis. Ipak, veoma mali broj pacijenata ga zaista i dobije. Istraživanja u mnogim zemnjama pokazuju isti obrazac: manje od polovine osoba sa osteoartritisom dobije uput za vežbanje ili fizikalnu terapiju od svog lekara primarne zdravstvene zaštite.
Osteoartritis je ubedljivo najčešći oblik artritisa i već pogađa više od 595 miliona ljudi širom sveta.
Prema globalnoj studiji objavljenoj u časopisu The Lancet, taj broj bi do 2050. godine mogao da se približi jednoj milijardi. Duži životni vek, višečasovno sedenje, način života i rastući broj ljudi sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću pokreću ovaj trend. Ipak, ljudi koji redovno vežbaju fizički i biološki se štite od razvoja bolesti i od njenih najtežih posledica.
Hrskavica koja prekriva krajeve naših kostiju predstavlja čvrst, zaštitni sloj koji nema sopstveno snabdevanje krvlju. Ona zavisi od pokreta. Poput sunđera, hrskavica se sabija kada hodamo ili opterećujemo zglob, istiskujući tečnost, a zatim uvlačeći sveže hranljive materije nazad. Svaki korak omogućava da hranljive materije i prirodna maziva cirkulišu i održavaju zdravlje zglobova. Zato je stara ideja o osteoartritisu kao prostom "habanju i trošenju" pogrešna. Zglobovi nisu automobilske gume koje se neminovno istroše.
Osteoartritis je bolje razumeti kao dugotrajan proces trošenja i obnavljanja, u kome su redovno kretanje i vežbanje ključni za zaceljivanje i zdravlje celog zgloba.
Bolest celog zgloba
Danas znamo da je osteoartritis bolest celog zgloba. On pogađa zglobnu tečnost, ligamente, okolne mišiće, pa čak i nerve koji podržavaju kretanje. Terapijsko vežbanje deluje na sve ove elemente. Na primer, slabost mišića je jedan od najranijih znakova osteoartritisa i može se poboljšati treningom snage. Postoje snažni dokazi da slabost mišića povećava rizik kako od nastanka bolesti, tako i od njenog napredovanja.
Vežbanje je dobar lek za celo telo: dokumentovane su koristi kod više od 26 hroničnih bolesti. Kod osteoartritisa, ono pomaže ne samo jačanjem hrskavice i mišića, već i uticajem na upalu, metaboličke promene i hormonske pomake koji pokreću bolest.
Gojaznost je glavni faktor rizika za osteoartritis, i to ne samo zbog dodatnog mehaničkog opterećenja zglobova. Visoki nivoi upalnih molekula u krvi i u tkivima zglobova mogu oštetiti hrskavicu i ubrzati napredovanje bolesti.
Kod osteoartritisa, redovna fizička aktivnost može tome da se suprotstavi na molekularnom nivou - smanjujući upalne markere, ograničavajući oštećenje ćelija i čak menjajući ekspresiju gena.
Prvo vežbanje
Trenutno ne postoje lekovi koji menjaju tok osteoartritisa. Zamena zgloba može biti životno značajna za neke ljude, ali je to velika operacija i nije uspešna kod svih.
Vežbanje treba prvo isprobati i nastaviti ga tokom svih faza bolesti. Ono nosi znatno manje neželjenih efekata i donosi mnoge dodatne zdravstvene koristi, piše Sajans alert.