Razlog za dramatičan porast srčanih udara delom leži u niskim temperaturama koje opterećuju srce, ali i u hroničnim problemima kod već postojećih bolesnika, kao i kod onih koji ranije nisu imali dijagnostikovane srčane tegobe.
Kardiolozi ističu da se mnogi pacijenti javljaju prvi put sa ozbiljnim simptomima, ne znajući da imaju problem, što često dovodi do hitnih intervencija. Najugroženiji su hronični bolesnici, ali u bolnicama ima i starijih i mlađih ljudi koji su ranije bili bez simptoma, a sada doživljavaju infarkt zbog stresa, niskih temperatura i sezonskih promena u krvnim pritiscima. Posebno je opasno to što se očekuje novi hladni talas, koji može dodatno povećati rizik.
Osim zime, sledeći faktori mogu biti opasni za srce
Nedavna istraživanja u SAD pokazala su da postoje četiri ključna faktora koji prethode srčanim udarima u gotovo svim slučajevima: Visok krvni pritisak, visok holesterol, visok šećer u krvi i pušenje duvana (u prošlosti ili sadašnjosti).
Kombinacija ovih faktora je odgovorna za 99 odsto kardiovaskularnih događaja kod miliona ljudi uključenih u studiju.
Čak i među ženama mlađim od 60 godina - demografskom grupom sa najmanjim rizikom - više od 95 odsto srčanih ili moždanih udara bilo je povezano sa bar jednim od ovih faktora.
Najčešći uzrok je visok krvni pritisak, a više od 93 odsto pacijenata koji su imali srčani udar, moždani udar ili srčanu insuficijenciju prethodno je imalo hipertenziju. Stručnjaci naglašavaju da je upravo kontrola ovih modifikovanih faktora rizika - redovno praćenje krvnog pritiska, kontrolisanje nivoa šećera i holesterola, odustajanje od pušenja i zdravi životni izbori - najznačajnija prevencija protiv ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, prenosi ruski portal "Argumenti i fakti".
S obzirom na povećanje broja infarkta u Srbiji, ovi nalazi jasno pokazuju koliko je važno preduzeti preventivne mere pre nego što dođe do kritične situacije. Pored medicinskih kontrola, veoma je bitno obratiti pažnju na način života: Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, dovoljno sna i smanjenje stresa mogu značajno smanjiti rizik. Praćenje zdravstvenih pokazatelja i odgovorno ponašanje prema sopstvenom telu mogu spasiti život, a istovremeno poboljšati kvalitet života.
Sada više nego ikad, u vreme zimskih meseci i hladnih talasa, važno je slušati svoje telo, prepoznati rane simptome i reagovati na vreme.