Evo zašto crni i beli hleb ne treba da čuvamo na istom mestu

Možda skladištenje i belog i crnog hleba na istom mestu deluje bezazleno, ali zapravo na ovaj način samo ubrzavamo proces kvarenja. Iako su "ista" hrana, njihova struktura, vlažnost i aroma su dovoljno različite da čuvanje oba na istom mestu postane loša ideja za ukus, a i za svežinu.

Pre svega, problem je u vlazi i kiselosti. Ražani hleb sadrži više vlage i prirodno je kiseliji, najčešće zbog kiselog testa. S druge strane, pšenični hleb je suvlji i neutralnijeg ukusa. Kada su u istom prostoru, raženi hleb "prenosi" vlagu na beli, pa on brzo postaje lepljiv, gubi svoju vazdušastu teksturu i lakše hvata buđ. Istovremeno, crni hleb brže bajati zbog izgubljene vlage.

Drugi problem je mešanje mirisa i ukusa. Hleb ima poroznu strukturu, tako da lako upija arome iz okoline. Ražani hleb ima jak, prepoznatljiv miris i kiselkasto-sladast ukus, dok je pšenični mnogo suptilniji.

Pet neočekivanih izvora mikroplastike u svakodnevnoj ishrani i kako da ih izbegnete

Kada se čuvaju zajedno, ukus belog hleba može da bude "pojeden" aromom raži, a ni crni više nije ono što bi trebalo da bude. Tako se dobija mešavina koja se ne poklapa sa originalnim ukusom oba hleba.

Treći, kao i najozbiljniji razlog, jeste rizik od buđi. Iako ražani hleb duže traje zbog veće kiselosti, spore buđi se lako šire u zatvorenom prostoru. Ako se kvarenje pojavi na jednom hlebu, vrlo brzo će zahvatiti i drugi, pa umesto da spasete bar jedan, ostajete bez oba.

Kako pravilno čuvati hleb

Ključ je u razdvajanju. Beli i crni hleb treba čuvati odvojeno, idealno u papirnim kesama ili umotane u čistu pamučnu krpu. Ovi materijali omogućavaju hlebu da "diše", sprečavaju nakupljanje vlage i smanjuju rizik od neprijatnih mirisa i buđi, prema rečima fitohemičara Igora Sokolskog.

Najpraktičnije rešenje je korišćenje kutije za hleb sa ventilacionim otvorima i unutrašnjim pregradama, bilo da je drvena ili plastična. Ako nemate takvu, može poslužiti i emajlirana posuda sa poklopcem, pod uslovom da se hlebovi u njoj ne guraju jedan uz drugi.

Plastične kese nisu dobro dugoročno rešenje - u njima se brzo stvara kondenzacija, pa hleb može da se pokvari već za nekoliko sati. Ako ih koristite, kesu držite bar delimično otvorenu.

Higijena je podjednako važna. Kutiju za hleb treba redovno čistiti, bar na svaka dva do tri dana, kako se ne bi zadržavale mrvice i spore buđi.

Na kraju, ako želite da hleb sačuvate duže, zamrzivač je najsigurnija opcija. Umotajte ga pojedinačno u foliju ili kesu i odmrzavajte po potrebi. Tako će i beli i crni hleb zadržati ukus i teksturu i neće doći do "međusobnog kvarenja".