Danas je "plavi ponedeljak", najdepresivniji dan u godini - šta stoji iza ovog fenomena

Početak godine mnogima nije lak - praznična atmosfera je iza nas, svakodnevne obaveze ponovo su u punom jeku, na vagi se možda pojavljuje koji kilogram više, a mnogi nisu zadovoljni stanjima na računu nakon praznične kupovine. Uz hladnoću, kratke dane i manjak sunca, lako je poverovati da upravo jedan januarski ponedeljak može biti "najgori u godini".

Iako ima smisla da današnji dan za mnoge od nas nije preterano radostan, priča o "plavom ponedeljku" zapravo nije naučno potkrepljena.

Fenomen je postao popularan pre 20 godina, kada ga je predstavio psiholog Klif Arnal. On je pokušao da objasni zašto je baš treći ponedeljak u januaru posebno težak za većinu ljudi, uzimajući u obzir različite faktore kao što su vremenski uslovi, finansijski pritisci, period koji je prošao od praznika i pad motivacije nakon novogodišnjih odluka.

Na osnovu tih elemenata, Arnal je formulisao jednačinu koja je na prvi pogled delovala vrlo komplikovano - u njoj su se kombinovali podaci o vremenu, dugovima, mesečnim primanjima, vremenu proteklom od Božića i trenutku kada većina ljudi odustane od svojih novogodišnjih planova. Upravo ta formula postala je temelj priče o "najdepresivnijem danu u godini".

Zašto neki žure da raskite jelku, a drugi je drže do proleća, objašnjava ruski psihoterapeut

Međutim, problem je u tome što ta jednačina nikada nije imala stvarnu naučnu vrednost. Većina uključenih parametara bila je subjektivna, nemerljiva i bez jasne metodologije, što znači da formula nije mogla da ponudi pouzdan zaključak. Drugim rečima, iza "plavog ponedeljka" ne stoji ozbiljno naučno istraživanje, već vešto upakovana marketinška ideja.

To je kasnije priznao i sam Arnal. U jednom intervjuu otkrio je da je cela ideja nastala na inicijativu marketinške agencije koja je radila za turističku kompaniju "Skaj Travel". Cilj je bio da se pronađe trenutak u godini kada su ljudi najskloniji da razmišljaju o bekstvu i rezervisanju letnjeg odmora.

Kako je objasnio, zamoljen je da osmisli dan koji bi bio idealan za promociju putovanja. Razmišljao je o onome što je godinama slušao od ljudi iz okoline u ovom periodu - umor, pad motivacije i želju za promenom - pa je zaključio da treći ponedeljak u januaru ima "potencijal da bude predstavljen kao posebno težak". Tako je nastao "plavi ponedeljak", više kao marketinška konstrukcija nego kao stvarni psihološki fenomen.

Kako da se izborite sa zimskom melanholijom

Iako "plavi ponedeljak" nije stvarni fenomen, mnogi svakako osećaju nedostatak motivacije u ovom periodu. Srećom, vrlo male promene mogu popraviti vaše raspoloženje, počevši od redovnog kretanja.

Istraživanja pokazuju da redovna fizička aktivnost može biti podjednako efikasna kao terapija ili lekovi u ublažavanju određenih simptoma depresije, poput umora, bezvoljnosti, poremećaja sna i osećaja beznađa. Čak i samo dvadesetak minuta šetnje ili laganog vežbanja podstiče lučenje hormone dobrog raspoloženja (dopamin i serotonin) i vraća osećaj motivacije, naročito ako se to vreme provede napolju, na dnevnom svetlu.

Još jedan faktor je sunčeva svetlost, koja igra ključnu ulogu u podešavanju unutrašnjeg biološkog sata. Svakodnevno izlaganje prirodnoj svetlosti podstiče proizvodnju serotonina i pomaže u održavanju energije tokom dana. Zato stručnjaci savetuju da prostor u kom boravimo bude što svetliji, uz otvorene zavese i maksimalno korišćenje dnevne svetlosti. 

Pored toga, redovan ritam spavanja, sa sedam do devet sati sna i ustaljenim vremenom odlaska u krevet, pomaže telu da zadrži stabilan cirkadijalni ritam i bolju koncentraciju tokom dana, prenosi "Juronjuz".

Na kraju, povlačenje u četiri zida može pojačati osećaj usamljenosti, pa je održavanje kontakta sa prijateljima i porodicom važan zaštitni faktor. Čak i kratak razgovor, poruka ili poziv mogu ublažiti osećaj izolacije i oraspoložiti nas.