Decu ne donose rode - uticaj mita na seksualnost mladih

"Definitivno još uvek ima dosta dece koja, kao odgovore o tome odakle dolaze bebe, dobijaju mitske ili narodne priče", kaže Lusi Emerson, izvršna direktorka "Foruma za seksualno obrazovanje" u Velikoj Britaniji, prenosi Bi-Bi-Si.

Priča o rodi koja donosi decu godinama je bila prihvaćena, bilo kroz Diznijeve priče, ili kroz mnoštvo crtaća širom sveta. Postojale su i slikovnice i knjige koje su generacijama pričale priču o tome kako je elegentna dugovrata roda donela bebu na prag roditelja. Međutim, originalni mit ni malo nije simpatičan kao ova priča koju svi znamo iz detinjstva.

Mit o rodi koja donosi decu potiče iz Stare Grčke, gde su ždralovi, koji su u mnogome slični rodama, optuženi da kradu bebe. Prema grčkoj mitologiji, Hera boginja rođenja, pretvorila je svoju rivalku Geranu u ždrala dugog vrata zbog afere sa njenim mužem, vrhovnim bogom Zevsom. Pošto nije želela da se odvoji od svoje tek rođene bebe, Gerana je uzela bebu, umotala je u ćebe i poletela sa detetom u kljunu.

Tokom vremena, ždral je zamenjen rodom koja je povezivana i sa domaćinstvom, jer se rode gnezde na krovovima kuća. U Evropi je roda zamenjena pelikanom, koji je predstavljao simbol device Marije i majke. Pelikan je u religijskim pričama povezivan i sa dojenjem, gde je predstavljen kako čupa delove svojih grudi kako bi nahranio mlade.

Početkom 19. veka ponovo je aktuelan mit o rodi, a ovu verziju popularizuje bajka Hansa Kristijana Andersona "Roda". U ovoj priči je postojalo jezero u kome su sve bebe čekale da ih rode odvedu njihovim roditeljima. Ali ni Andersoonova bajke ne isključuje jezive detalje. Naime, u bajci čuvenog pisca nevaljala deca dobijaju mrtvog brata ili sestru. Iako je imala ovaj, za današnje vreme bizaran obrt, "Roda" je ipak postala hit a tokom Viktorijanske Britanije, pokazala se kao dobar način da posramljeni roditelji objasne znatiželjnoj deci "odakle dolaze bebe".  

Do dana današnjeg mit ne samo da živi, već se i pojava crvenila koje se javlja ponekad na koži novorođenčeta naziva "ujedom rode".

Još jedan sličan mit je dugo provejavao nad roditeljstvom - mit o tome da bebe rastu u kupusu. U Škotskoj su deca ostavljala listove kupusa ispred doma ukoliko su želela braću i sestre. Takođe su žene jele mnogo kupusa u nadi da će im pomoći da ostanu u drugom stanju i imaju uspešnu trudnoću, verovatno se zbog toga u Francuskoj deci tepa "moj mali kupuščiću" (mon petit chou). 

Zašto su u starijim vremenima ove priče dugo opstajale? Jednostavno - žene i muškarci nisu znali kako izgleda žensko telo iznutra, smatralo se čak da je to samo prevrnuto muško telo a bilo je i teško deci objasniti. Ove priče bile su zgodna pomoć neukim roditeljima i štedele su ih stida.

Dok roda koja donosi bebu ostaje popularan motiv na čestitkama i poklonima, teško je zamisliti roditelje 21. veka koji ozbiljno pokušavaju da ubede svoju decu da se bebe tako rađaju. Ali drugi mitovi su i dalje iznenađujuće česti, jer mnogi roditelji još uvek nisu sigurni kada i kako da govore o činjenicama.

Međutim, ovo može biti zapravo zbunjujuće za decu, a posebno jer će roditeljima možda kasnije biti teže da isprave priču i priznaju da su lagali. Iako u 21. veku postoji internet, još uvek mladi ljudi postavljaju neobična pitanja, jer ne poznaju svoju anatomiju a sramota ih je da pitaju. Tako su devojke u Australiji, bez dovoljno znanja, mislile da su nakon HPV vakcine (vakcina koja se daje kako bi se sprečilo dobijanje virusa koji je jedan od glavnih uzročnika raka grlića materice)zaštićene od svih seksualno prenosivih bolesti, pa više nisu koristile zaštitu.

Postoji i dodatni rizik da, ukoliko se sa decom ne govori otvoreno o seksu, deca se neće lako steći poverenje u roditelje. Bez ovog poverenja, može se desiti da ne prijave silovanja ili zlostavljanja, a ukoliko dođe do neželjene trudnoće ni tada neće reći roditeljima. Nekada se dešava da mladi prećute da su dobili seksualno prenosivu bolest, pa da čak ne odu ni kod lekara. 

U trenutku kada postoji mnoštvo atlasa sa delovima tela, edukativnih materijala, ne bi trebalo da bude teško objasniti tinejdžeru kako nastaju deca. Ali ovo je nešto je teže sa manjom decom, kojima, ukoliko pitaju kako se rađaju bebe, može poslužiti i sledeća rečenica - bebe rastu u maminom stomaku. Preskočiti deo odnosa i priče o seksu.

Takođe je preporuka da se na pitanja o seksu deci odgovara što jednostavnije i direktnije. Važan deo priče o učenju o seksualnosti je i učenje da se dete pita, ili ono da pita, ukoliko želi nekoga da zagrli, jer se na ovaj način uči o pristanku koji je bitan deo odnosa.